Negde je nestao, izgubio sebe. U tmini dana i svetlosti nocnih svetiljki. Najjaci bljesak se nalazio u njenoj suzi. I taj bljesak ne ume izbaciti iz glave. A reci ima koliko i sekundi u vremenu univerzuma. I ni jedna nije adekvatna. Jos uvek lutaju. Za svaku rec koju zamisli nadju se stotine onih koje ne ume da izgovori.
Ali...uvek postoji to "ali".
I dalje postoji ona violina koja ga pred san razbudi dok pokusava da zaspi.
I kada je najgore, najbolje sto ume je da pise u trecem licu. Kao da se pokusava zastititi.
Menja sebe, vraca se korenima. Taj nesigurni, sebi bespomocnom pokusava pomoci. Jer niko drugi ne moze. Sem da presece.
Onda se desi beg u apstrakciju. Beskrupulozno izbegavanje da se stvari nazovu imenom koje im pristaje.
I svaki dozivljaj postaje prozivljaj.
Sto je strasna osuda. Nekad je pomisao da je celija laksa presuda.
Dajte mu sta trazi, moli. Jer ne zeli da moli.
Zato ja molim namesto njega.
Ali...uvek postoji to "ali".
I dalje postoji ona violina koja ga pred san razbudi dok pokusava da zaspi.
I kada je najgore, najbolje sto ume je da pise u trecem licu. Kao da se pokusava zastititi.
Menja sebe, vraca se korenima. Taj nesigurni, sebi bespomocnom pokusava pomoci. Jer niko drugi ne moze. Sem da presece.
Onda se desi beg u apstrakciju. Beskrupulozno izbegavanje da se stvari nazovu imenom koje im pristaje.
I svaki dozivljaj postaje prozivljaj.
Sto je strasna osuda. Nekad je pomisao da je celija laksa presuda.
Dajte mu sta trazi, moli. Jer ne zeli da moli.
Zato ja molim namesto njega.
No comments:
Post a Comment