Stojim ispred depresivno-sive zgrade. Gledam ljude dok izlaze. "To je Institucija.", promrmljah sebi u bradu i krenuh uz stepenice ka visokim vratima od stakla. Razmisljam o tome koliko me zgrada podseca na rec "sterilitet" i na knjigu "1984.". Izgleda kao da je cela izlivena u kalupu i samo postavljena tu.
U hodniku nema ni jedne korpe za smece, a pikavci su svuda. Na kraju hodnika shvatam da je ceo hodnik drecavo-zelene boje, slicne onoj koja je bila na zidovima moje srednje. Pomalo psihodelicna.
Odmah iza ugla je salter, a prekoputa velika cekaonica. Iza saltera se nalazi debeli brkati covek i jede burek dok gleda TV. Pokucao sam mu na prozorcic i on se mrzovoljno okrete sa cigarom u ruci i nekakvim belim flekama na plavoj majici sa tucetom zutih zvezdica. Iznad njega je znak "Zabranjnog pusenja" i slika bivseg Predsednika. Sve ispred one zelene boje. Masni me iznervirano zapita sta hocu, dok primecujem da je na satu pola jedan. Dajem mu licnu i zdravstvenu:"Dosao sam na pregled."; "Soba 73! Bices prozvan", rece Masni i zalupi prozorcic. Okrecem se i ulazim u cekaonicu i primecujem samo jednu baku kako sedi u uglu prostorije. Nosi majicu crne boje sa slikom nekog sredovecnog coveka i natpisom "Svaki je Srbin Radovan". Pitam se na kog li Radovana misli. Verovatno neka ljubav iz mladosti. Stavljam sluske u usi i pustam pesmu "Cekaonica" hrvatskog pank sastava "Hladno pivo", da mi vreme brze prodje. Cekaonica je prazna. Samo baka i ja. I njen Radovan.
Gledam na sat. Tek je pola jedan. Dizem glavu i zena u belom mantilu prolazi pored mene sa gomilom papira pod miskom i ulazi u sobu 73. Pesma "Cekaonica" se vrti sve vreme jer nisam imao para za karticu sa vecom memorijom.
Dva sata. Baka i ja jos uvek jedini u Cekaonici.
Masni uzima dugi sivi "detektivski" kaput i odlazi iza ugla niz hodnik. Tad primecujem bizarnu slicnost izmedju Masnog i bakine ljubavi iz mladosti.
Tri sata. Masni se vraca. Ne vidim sta nosi u kedi, ali sam poprilicno siguran da je burek, jer se u kesi nazire jogurt iz Imlekove pekare, a iz usta mu viri otprilike 250g bureka dok zvace otvorenih usta. I dalje se pitam ko je taj Radovan. I sta znaci onaj natpis na bakinoj majici.
Cetiri sata. Iznenada, kroz vrata se cuje krestav promukli urlik:"Sledeci!!". Vidim da baka i dalje flegmaticno gleda u pod i ustajem da vidim mogu li da udjem. Otvaram vrata i udaram u zid dima, ali nastavljam hrabro da se probijam kroz tu maglu. Nazirem nesto belo na stolici. To je valjda ona. Sluzbenica.
"Smetaju ti cigare?", prozbori Sluzbenica dok joj se priblizavam. "Ne", odgovorih. Sluzbenica otvori prozor i vetar poce da rasciscava maglu. Sluzbenica je ista kao Masni. Sve sa brcima. Samo bez bureka.
Prostorija je rasciscena. Na zidu iznad Sluzbenice je propagandni poster Ministarstva zdravlja na kome su vrlo plasticno prikazane sve bolesti za koje je svaki pusac potencijalni dobitnik. I slika sadasnjeg Predsednika. Sedam na stolicu ispred nje.
"Jel vidis?", kroz kasalj i cigaru upita Sluzbenica.
"Molim? Na sta mislite?", sa cudjenjem uzvratim pitanjem.
"Aman, bre, jesi li slep?! Nosis li neku veliku dioptriju? Vidis li oko sebe?" iznervirano, sa gadjenjem zaurla Sluzbenica, "Ne teraj me da ponavljam!".
"Pa, vidim.", izustih zacudjeno. "Ova nije normalna!", pomislih.
"Cujes?", upita Sluzbenica.
"Cujem.", odgovorih samouverenije.
"Jesi li normalan?", rece Sluzbenica.
"Jesam!", rekoh ushiceno ustajuci istovremeno sa stolice. Izlazim iz sobe dok se borim sa promajom koja me vuce nazad.
Masni uzima svoj kaput, gasi svetla u svojoj kabini i zakljucava salter. Cetiri i petnaest. Na vratima saltera pise da radi do osam. Dok vadim svoj mp3, nepuni minut kasnije, Masni se vraca sa tuznjikavim izrazom lica. "Nesto nedostaje na tom licu. Burek!", razmisljam.
Masni otvara vrata i vadi burek u kesi. Zakljucava i odlazi.
Krecem za njim ka izlazu razmisljajuci gde mi je najbliza autobuska stanica.
Masni je nestao iz vidokruga. Dolazim do stanice, i vidim masnog na klupi kako zvace burek. Ceo dan mi prolazi u cekanju. Cekam bus i pokusavam da se setim sta znaci rec "kvazar".
Najzad dolazi bus. Ulazim na poslednja vrata i sedam. Primecujem da se smracilo. Bus krece i naglo zakoci posle 3 metra. Otvaraju se vrata i ulazi Masni glasno psujuci vozaca. Dolazi ka sredini i seda na dva sedista sa leve strane, preko puta srednjih vrata.
Ima petnaestak ljudi u busu. Svi sede. Masni i dalje zvace burek. Posle par stanica, ulazi covek u bus na prva vrata. Ima kapu na glavi, pa mu ne vidim lice. Malo mi je sumnjiv. Prilazi prvoj zeni iza vozaca, izvadi nesto iz dzepa i zena skoro histericno poce da se pravda. Ne cujem o cemu se radi, ali zena posle par sekundi izvadi svezanj novcanica iz torbe i da ga Sumnjivom. Stavlja to u dzep, i sablon se ponavlja kod svake sledece osobe. Dolazi do sredine busa. Pitam se sta ima to u ruci sto izaziva strah kod ljudi i sto mu daju pare! Prilazi sredovecnom muskarcu i ponavlja sablon. Naginjem se da vidim sta mu je u ruci. Iskaznica kontrolora GSP!, sinu mi u glavi.
Masni je i dalje intelektualno zadubljen u burek i cini se da ne vidi da mu se priblizava Sumnjivi.
Sledeca stanica je moja. Ustajem, prilazim vratima i gledam razvoj dogadjaja. Ustaje i Masni, a Sumnjivi je na dve osobe od njega. Otvaraju se vrata busa, iskacem u Matriks stilu dok se bus josk krece, i prodirem se:"Masni nema kartu!". Masni, koji se gegao niz stepenice me pogleda zastraseno i pred nosom mu se zatvorise vrata. Dok je bus kretao, vidim Sumnjivog kako hvata Masnog za ruku i osetim topao osecaj samozadovoljstva u grudima.
Okrenem se na levo, spazim dva policajca i setim se da mi je licna ostala kod Masnog...
U hodniku nema ni jedne korpe za smece, a pikavci su svuda. Na kraju hodnika shvatam da je ceo hodnik drecavo-zelene boje, slicne onoj koja je bila na zidovima moje srednje. Pomalo psihodelicna.
Odmah iza ugla je salter, a prekoputa velika cekaonica. Iza saltera se nalazi debeli brkati covek i jede burek dok gleda TV. Pokucao sam mu na prozorcic i on se mrzovoljno okrete sa cigarom u ruci i nekakvim belim flekama na plavoj majici sa tucetom zutih zvezdica. Iznad njega je znak "Zabranjnog pusenja" i slika bivseg Predsednika. Sve ispred one zelene boje. Masni me iznervirano zapita sta hocu, dok primecujem da je na satu pola jedan. Dajem mu licnu i zdravstvenu:"Dosao sam na pregled."; "Soba 73! Bices prozvan", rece Masni i zalupi prozorcic. Okrecem se i ulazim u cekaonicu i primecujem samo jednu baku kako sedi u uglu prostorije. Nosi majicu crne boje sa slikom nekog sredovecnog coveka i natpisom "Svaki je Srbin Radovan". Pitam se na kog li Radovana misli. Verovatno neka ljubav iz mladosti. Stavljam sluske u usi i pustam pesmu "Cekaonica" hrvatskog pank sastava "Hladno pivo", da mi vreme brze prodje. Cekaonica je prazna. Samo baka i ja. I njen Radovan.
Gledam na sat. Tek je pola jedan. Dizem glavu i zena u belom mantilu prolazi pored mene sa gomilom papira pod miskom i ulazi u sobu 73. Pesma "Cekaonica" se vrti sve vreme jer nisam imao para za karticu sa vecom memorijom.
Dva sata. Baka i ja jos uvek jedini u Cekaonici.
Masni uzima dugi sivi "detektivski" kaput i odlazi iza ugla niz hodnik. Tad primecujem bizarnu slicnost izmedju Masnog i bakine ljubavi iz mladosti.
Tri sata. Masni se vraca. Ne vidim sta nosi u kedi, ali sam poprilicno siguran da je burek, jer se u kesi nazire jogurt iz Imlekove pekare, a iz usta mu viri otprilike 250g bureka dok zvace otvorenih usta. I dalje se pitam ko je taj Radovan. I sta znaci onaj natpis na bakinoj majici.
Cetiri sata. Iznenada, kroz vrata se cuje krestav promukli urlik:"Sledeci!!". Vidim da baka i dalje flegmaticno gleda u pod i ustajem da vidim mogu li da udjem. Otvaram vrata i udaram u zid dima, ali nastavljam hrabro da se probijam kroz tu maglu. Nazirem nesto belo na stolici. To je valjda ona. Sluzbenica.
"Smetaju ti cigare?", prozbori Sluzbenica dok joj se priblizavam. "Ne", odgovorih. Sluzbenica otvori prozor i vetar poce da rasciscava maglu. Sluzbenica je ista kao Masni. Sve sa brcima. Samo bez bureka.
Prostorija je rasciscena. Na zidu iznad Sluzbenice je propagandni poster Ministarstva zdravlja na kome su vrlo plasticno prikazane sve bolesti za koje je svaki pusac potencijalni dobitnik. I slika sadasnjeg Predsednika. Sedam na stolicu ispred nje.
"Jel vidis?", kroz kasalj i cigaru upita Sluzbenica.
"Molim? Na sta mislite?", sa cudjenjem uzvratim pitanjem.
"Aman, bre, jesi li slep?! Nosis li neku veliku dioptriju? Vidis li oko sebe?" iznervirano, sa gadjenjem zaurla Sluzbenica, "Ne teraj me da ponavljam!".
"Pa, vidim.", izustih zacudjeno. "Ova nije normalna!", pomislih.
"Cujes?", upita Sluzbenica.
"Cujem.", odgovorih samouverenije.
"Jesi li normalan?", rece Sluzbenica.
"Jesam!", rekoh ushiceno ustajuci istovremeno sa stolice. Izlazim iz sobe dok se borim sa promajom koja me vuce nazad.
Masni uzima svoj kaput, gasi svetla u svojoj kabini i zakljucava salter. Cetiri i petnaest. Na vratima saltera pise da radi do osam. Dok vadim svoj mp3, nepuni minut kasnije, Masni se vraca sa tuznjikavim izrazom lica. "Nesto nedostaje na tom licu. Burek!", razmisljam.
Masni otvara vrata i vadi burek u kesi. Zakljucava i odlazi.
Krecem za njim ka izlazu razmisljajuci gde mi je najbliza autobuska stanica.
Masni je nestao iz vidokruga. Dolazim do stanice, i vidim masnog na klupi kako zvace burek. Ceo dan mi prolazi u cekanju. Cekam bus i pokusavam da se setim sta znaci rec "kvazar".
Najzad dolazi bus. Ulazim na poslednja vrata i sedam. Primecujem da se smracilo. Bus krece i naglo zakoci posle 3 metra. Otvaraju se vrata i ulazi Masni glasno psujuci vozaca. Dolazi ka sredini i seda na dva sedista sa leve strane, preko puta srednjih vrata.
Ima petnaestak ljudi u busu. Svi sede. Masni i dalje zvace burek. Posle par stanica, ulazi covek u bus na prva vrata. Ima kapu na glavi, pa mu ne vidim lice. Malo mi je sumnjiv. Prilazi prvoj zeni iza vozaca, izvadi nesto iz dzepa i zena skoro histericno poce da se pravda. Ne cujem o cemu se radi, ali zena posle par sekundi izvadi svezanj novcanica iz torbe i da ga Sumnjivom. Stavlja to u dzep, i sablon se ponavlja kod svake sledece osobe. Dolazi do sredine busa. Pitam se sta ima to u ruci sto izaziva strah kod ljudi i sto mu daju pare! Prilazi sredovecnom muskarcu i ponavlja sablon. Naginjem se da vidim sta mu je u ruci. Iskaznica kontrolora GSP!, sinu mi u glavi.
Masni je i dalje intelektualno zadubljen u burek i cini se da ne vidi da mu se priblizava Sumnjivi.
Sledeca stanica je moja. Ustajem, prilazim vratima i gledam razvoj dogadjaja. Ustaje i Masni, a Sumnjivi je na dve osobe od njega. Otvaraju se vrata busa, iskacem u Matriks stilu dok se bus josk krece, i prodirem se:"Masni nema kartu!". Masni, koji se gegao niz stepenice me pogleda zastraseno i pred nosom mu se zatvorise vrata. Dok je bus kretao, vidim Sumnjivog kako hvata Masnog za ruku i osetim topao osecaj samozadovoljstva u grudima.
Okrenem se na levo, spazim dva policajca i setim se da mi je licna ostala kod Masnog...
No comments:
Post a Comment