Autocenzura

Najgori vid cenzure. Istovremeno najčešći. Kad si novinar,onda je temelj strah da ćeš biti otpušten. Kad su u pitanju ljudi poput mene,da će neko ko ne bi trebalo da pročita videti. I naći način da te povredi.
Ali ta dva straha jednako onesposobljavaju. Sa dve naizgled različite pozicije. Ali onda se u suštini postavlja samo jedno pitanje. Da li želiš da budeš čitan,ili želiš svoju viziju istine podeliti sa svetom.
Samocenzura je strašno oruđe za manipulaciju. Jer je interpretativna. Nedorečena. Ostavlja prostor za ulepšavanje. A istine koje se moraju cenzurisati najčešće nisu lepe.
Zato svima koji pišu,bila to novinska istina ili lična,savetujem da budu brutalni. Iskreni. Postojani. Neprovereni. Bez poštovanja.
Jer kao što je samo dobra muzika sedamdesetih preživela,za pola veka ce preživeti ne blicevi,informeri,nin,vaseljenska i sličan šund,već lukovići,dezulovici i slični.
Budite hrabri,pratite svoje instinkte. Ne dozvolite da vas šefovi i pretnje kontrolišu.
Naše je da se naša istina o nepravdama čuje.
A njihovo je da im istorije sude.