Najgore od najboljeg

Ovako stoje stvari.
Ovih dana dosta čitam u trenucima kad nisam korisniji no obično. Između ostalog,došao sam do zaključka da je daleko najozbiljniji medij u Srbiji Njuz,a najkvalitetniji analitički trust mozgova Tarzanija.
Takođe zaključka sam da je, dirkemovski,narod jednostavno više od glasača. Ispostavi se da je narod glas više.
Da je političar ovde zaštićena vrsta koja se reprodukuje praktično sama od sebe. Što nas dovodi u situaciju da je genetski basen poprilično sužen. A znamo šta se dešava kad se bliski rođaci ližu medjusobno. Dobiješ mentalno ili fizički nesposobne osobe.
Tu smo.
Imamo političku elitu koja nas sistematski izrabljuje. Dovoljno videti ko sedi u Vladi. Predsedništvu. Sekretarijatima. Ministarstvima.
Da li je za poverovati da je to rezultat meritokratije?
A sad,jebiga,ukotvilo se to tu.
No,prvi put sam počeo da verujem da će se upriliciti projekat Beograda na vodi. Samo mislim da smo se zajebali u interpretaciji značenja.
Nije Beograd na vodi arhitektonski slučaj. Beograd na vodi je navikavanje naroda na trajni post na vodi.