Planirao sam da ovo napišem na ćirilici, ali onda shvatim da je to poprilično redukciono pismo.
Stoga ću pisati ovako.
Dakle, ovo su neka od mojih iskustava iz kojih ću crpeti svoje potonje stavove.
Zatekao sam se u zemlji, teritoriji, geografskoj odrednici koja je pogođena prirodnom nepogodom. Svi smo toga svesni, neki direktno pogođeni, neki pogođeni samom činjenicom da se to desilo.
Bio sam na Savamaloj u izgradnji nasipa, dao sam doprinos koji sam mogao, ili bio voljan da dam. Kako ko želi tumačiti. Ali, otišao sam, odradio deo posla.
Kasnije te večeri sam se vratio da vidim šta se dešava, nasip je bio poprilično gotov, tu je bila neka ekipa. Nikog nisam znao, pa sam odlučio da ću dalje. Svratio sam pored vajnih klubova poznatih stoci koja se tamo zatekla tu subotu na nedelju. Ja sam bio relativno čist. Ali ljudi koji su se vraćali nisu.
Ali smrad nije dolazio od njih već od ekipe ljudi koja se našla ispred klubova u blizini tramvajske stanice kod brankovog mosta. Ti ljudi su se podsmevali i dobacivali dobrovoljcima, onoj šačici koja je prolazila na putu ka kući, pretpostavljam. Taj snishodljivi etos hipsterskih idiota koji za bilo šta sem sopstvenu samobitnost nije sposoban.
Tako da ću se osvrnuti na jedan post sa fb drugara Ivana Vlajića, u kom kudi momke koji ukradu lopate sa nasipa. Dragi prijatelju, u tvoju dobru nameru zaštite svojine grada, iako upitno jer se ne zna da li su te lipate koje si video možda privatna svojina, ne sumnjam, moram podržati one koji ukradu, jer je meni bilo jako žao što istu tu lopatu nisam imao pri sebi da bar jednog ulickanog kretena ne odalamim tom lopatom i uništim izlog kluba. Bilo kog.
Dalje, dušebrižnici koji u napadu pseudohumanosti pokušavaju da skrenu svu efektivnu energiju na društvenim mrežama u pravcu taksativnih spiskova sa ciljem maksimalizacije profitabilnosti napora da se baš njima ne desi sranje nek se jebu. Kao da slušam Pičkoustog kako govori ostaloj deci u Vladi:'Tišina, da reč nisam čuo!'.
Ono što ostaje kao činjenica je sledeće. Ako je reforma pravosuđa odrađena u pravcu nezavisnosti tužilaštva i sudova, najmanje 5 ministara će se naći pred sudom za kršenje Ustava, opstrukciju sprovođenja mera vanrednog stanja, dovođenje u opasnost civilnog stanovništva, remećenja javnog reda i mira, izazivanja opšte opasnosti, te naravno krivične odgovornosti za smrtne slučajeve i nestale. Ako ne, onda ministar pravde jeste dužan da da ostavku. Deo problema je taj sto Selaković jeste jedan od pet ministara koji se moraju naći na sudu, a isti je direktno učestvovao u reinstalaciju dela sudija koji su povučeni u jednako neustavnom delu prethodne garniture.
No, bilo kako bilo, ovo nije pravna država. Premijer je ratni haver šovinističke pozadine. Ministri su redom ljudi poznati ili kao nesposobne lutke, ili ljudi koji su jednostavno prodali sopstveni narod radi svoje funkcije. Nema veze, zato i jesu u situaciji da im Tadić daje savete kako da se izvuku piarom.
Koji će biti epilog?
Videćemo. Znam kom se ja nadam.
Stoga ću pisati ovako.
Dakle, ovo su neka od mojih iskustava iz kojih ću crpeti svoje potonje stavove.
Zatekao sam se u zemlji, teritoriji, geografskoj odrednici koja je pogođena prirodnom nepogodom. Svi smo toga svesni, neki direktno pogođeni, neki pogođeni samom činjenicom da se to desilo.
Bio sam na Savamaloj u izgradnji nasipa, dao sam doprinos koji sam mogao, ili bio voljan da dam. Kako ko želi tumačiti. Ali, otišao sam, odradio deo posla.
Kasnije te večeri sam se vratio da vidim šta se dešava, nasip je bio poprilično gotov, tu je bila neka ekipa. Nikog nisam znao, pa sam odlučio da ću dalje. Svratio sam pored vajnih klubova poznatih stoci koja se tamo zatekla tu subotu na nedelju. Ja sam bio relativno čist. Ali ljudi koji su se vraćali nisu.
Ali smrad nije dolazio od njih već od ekipe ljudi koja se našla ispred klubova u blizini tramvajske stanice kod brankovog mosta. Ti ljudi su se podsmevali i dobacivali dobrovoljcima, onoj šačici koja je prolazila na putu ka kući, pretpostavljam. Taj snishodljivi etos hipsterskih idiota koji za bilo šta sem sopstvenu samobitnost nije sposoban.
Tako da ću se osvrnuti na jedan post sa fb drugara Ivana Vlajića, u kom kudi momke koji ukradu lopate sa nasipa. Dragi prijatelju, u tvoju dobru nameru zaštite svojine grada, iako upitno jer se ne zna da li su te lipate koje si video možda privatna svojina, ne sumnjam, moram podržati one koji ukradu, jer je meni bilo jako žao što istu tu lopatu nisam imao pri sebi da bar jednog ulickanog kretena ne odalamim tom lopatom i uništim izlog kluba. Bilo kog.
Dalje, dušebrižnici koji u napadu pseudohumanosti pokušavaju da skrenu svu efektivnu energiju na društvenim mrežama u pravcu taksativnih spiskova sa ciljem maksimalizacije profitabilnosti napora da se baš njima ne desi sranje nek se jebu. Kao da slušam Pičkoustog kako govori ostaloj deci u Vladi:'Tišina, da reč nisam čuo!'.
Ono što ostaje kao činjenica je sledeće. Ako je reforma pravosuđa odrađena u pravcu nezavisnosti tužilaštva i sudova, najmanje 5 ministara će se naći pred sudom za kršenje Ustava, opstrukciju sprovođenja mera vanrednog stanja, dovođenje u opasnost civilnog stanovništva, remećenja javnog reda i mira, izazivanja opšte opasnosti, te naravno krivične odgovornosti za smrtne slučajeve i nestale. Ako ne, onda ministar pravde jeste dužan da da ostavku. Deo problema je taj sto Selaković jeste jedan od pet ministara koji se moraju naći na sudu, a isti je direktno učestvovao u reinstalaciju dela sudija koji su povučeni u jednako neustavnom delu prethodne garniture.
No, bilo kako bilo, ovo nije pravna država. Premijer je ratni haver šovinističke pozadine. Ministri su redom ljudi poznati ili kao nesposobne lutke, ili ljudi koji su jednostavno prodali sopstveni narod radi svoje funkcije. Nema veze, zato i jesu u situaciji da im Tadić daje savete kako da se izvuku piarom.
Koji će biti epilog?
Videćemo. Znam kom se ja nadam.
No comments:
Post a Comment