Nužnosti i dovoljnosti

Mare,moramo da snimimo tvoju rođendansku čestitku. A i ovo sto sam napisao pre neko veče. Moramo da završimo ono za VIP i da odradimo opet scenarij prve epizode.
-A brate...moramo,vidiš da nas Boki zajebava da nikad ni jedan projekat ne završimo. Pa koga boli kurac u stvari, on ne započne ni jedan.
-E,i onu priču o smrti.
-Pa da,ovo poslednje ti je previše otišlo u optimizam. Nije ti to dobro. Ne stoji ti da si sretan. Nacemo ti neku picku da te opet sjebe.
-Opusteno, snaći ću se za to.
-Ocemo na leto u Hrvatsku?
-Nikad Hrvatska! Dalmacija.
-Ajde sta se tripujes odma.
-Ma šalim se. Šta, Mara, ti, Popke i ja? Znao sam da ću završiti sa njim.
-E,to je Ivan kog znam. A ne ovoga sranja koja pišeš o tome da si sretan. Ko se od sreće usrećio? ! Na Hemingwaya da se ugledaš! Imaš već gajbu u picki materini.
-Samo sotka da se nadje i eto me u klubu 27. Riči Valens me čeka.
-Taj fazon.
-Pa da. A ti ćeš da uzmeš autorska prava na moje radove. I da širiš priču da blejimo Elvis i ja na Alfa Centaury. I kola ti ne dam. Nedam zajedno.
-Tako je. Pravi četnik.  A sude ti.
-Mare,aj napravimo koncert na Poljudu.
-Može! Ali da gostuju Škoro i Baja! Ja ću da sviram Waka gitaru dok ti budeš plakao pored u narodnoj nošnji.
-Čijoj?
-Koga boli kurac? ! Vidiš da svi tripuju da svi potiču od svih!
-I to što kažeš. .. Mare,aj smislimo kako da se obogatimo dovoljno da mozemo da biramo kad ćemo i koliko da radimo.
-Ae.
-Ae. .. Imaš da mi platiš kafu?