Ma samo sam zakoračio. Jedan benigni korak. U tu ulicu. Ka tom dvorištu. Tim korakom. Miliona sam kročio. Ali ovaj je poseban. Drugi korak je bilo guranje onog noža u nogu. Kad kuvaš pijanu večeru sa voljenim bićem u zagrljaju premale kuhinje. I osetiš oštricu duboko. Tako toplo. Duboko. Sažeto. Duboko. Voljeno. Duboko. Suzno. Duboko. Iskreno. Duboko. Žarko. Gorko.
Do kraja. Duboko. Osvetno.
Duboko.
Još uvek.
Volim.
Duboko.
Saturday, July 4, 2015
Dvorištu
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment