Beskrajna pučina kroz um. Kalma. Kaldrma, san u kom otvaram oči. Nije toplo, već je toplina. Taj osećaj stvara violina. Nisam pijan, već opijen. Pravi ritam. Ruke mi trepere. Ne mogu da pišem, samo da opišem. Nije telesno, već magli vid. Kao da nisam tu.
Iskrena sreća se ukršta sa tugom osmeha.
Sva sećanja su na jednom mestu. Sve proživljavam istovremeno. I sve je jednako jako. Među sobom, sećanja su jednaka, no razdvajam ih. Svako je pojedinačno. Ne osećam prostor oko sebe.
Kao da sam na vetru koji me ne dodiruje.
I svaki put je isti. Kao da prvi put prelazim prstom preko žice.
No comments:
Post a Comment