Jednog dana, davnog dana, dana poput ovog, sasvim obicnog za jedan dan poput bilo kog drugog, jedan momak, ni po cemu drugaciji od bilo koga drugog je preuzeo ulogu zamisljene mitske licnosti.
Taj momak je bio iskreni antifasista. Otkad je njegovo secanje sezalo, antifasizam je bila najsvetlija tacka misli. I tako je otkrivao delove sveta. I njihova poimanja te borbe koju za njega antifasizam predstavlja.
Upoznavao je druge ljude, saborce razlicitih imena. Antirasista. Antinacista.
Kako je radost zbog novih poznanstava rasla, jednog dana je zeleo da oda pocast svojim prijateljima.
Zapitao se:
da li je dovoljno biti AntiFasista, ili je moguce biti AntiNacista istovremeno kad i AntiRasista?
Odgovor nije dobio. Ali je odlucio da uvek bude iskren u nastojanjima.
No comments:
Post a Comment