Sedeo je na podu, bistro istražujući. Pali I gasi stonu lampu. otuđeno blentavog pogleda u svetiljku, kao hipnotisan kad je ugasi. Ruka preko očiju. Ništa neee vidim, kaže.
Ispod stola, našao je kalkulator. Stona lampa vise nije zanimljiva. Nespretno ga uzima obema rukama I pita momka u uglu šta je to. Kalkulator, reče momak, za računanje. Kako radi, radoznao je dečak.
Tako što sabira, oduzima, množi I deli, lakedemonski odgovara nezainteresovani momak.
Velike su to brige koje ga muče.
Ali kako radi, uporan je dečak. Radoznalost mu se sliva niz obraze.
Na sunce, odgovor glasi.
Kako na sunce, pa sad je noć.
Odjednom se momak okrete, pomalo zasmejan, I priđe dečaku. Doda mu olovku I papir.
Nacrtaj sunce I obećavam ti da će raditi.
Ostavi ga dečak sa pitanjima I posveti se zadatku da da život kalkulatoru.
Momak izađe iz sobe da natoči sebi piće.
Vrati se I zatekne dečaka kako pod stonom lampom okreće crtež ka spravi. Radoznalo ga upita kako mu ide.
Ne baš dobro, neće, pokvaren je karkutator, odgovara razočarano dečak.
Nasmeja se momak. Ili možda samo ne znaš dobro da nacrtaš sunce.
No comments:
Post a Comment