Kaže Mare pre neki dan da je moja kravata kompromis sa korporativnim privatnim sektorom u kom živim ovih dana. Da sam i dalje ono dete parka i parka. Ali sad imam da plaćam svoje piće i da počastim.
No,volim kravatu.
Nije pitanje nije toga šta, već kakvo je to sto volim.
Kupio sam patike prošle godine. Pukle su mi posle nedelju dana.
Imam iste martinke 9 godina. Mnogo su prošle. Dva puta menjan djon. Nisu oprane nikada.
Druge sam čuvao. Ali te nisam.
Imam dva para starki, ni jedne nemaju ceo đon.
Imam jednu kravatu koju stvarno volim. Ima jednu manu i samo zato je volim. Druge mi bolje stoje. Ali ona je ta.
Pretpostavljam da volim falične stvari jer imaju karakter.
Valjda se osećam manje usamljen.
Friday, May 15, 2015
Plaćanje računa
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment