Odgovorio sam na poziv, ustao, još uvek nesvestan veličine toga šta me čeka kad budem došao. Umio sam se, dobro se zagledao u nabubrele oči u ogledalu i zastao ophrvan mržnjom prema tebi. Obukao sam svoju najdražu odeću i navukao prugasti duks, za slučaj da ti bude hladno.Dok sam vezivao pertle, pokušavao sam da se setim kako izgleda vezivati ih nekom drugom. Desna ruka je opet počela da se trese. Nisam siguran da li je zbog propalih nerava, ili zbog nerava.
Zatvorio sam vrata stana i krenuo. Bilo mi je potrebno neka tri sata da dođem.
Čuvar mi je dao crnu nalepnicu, da me neko ne bi zaustavljao kroz hodnike. Stavio sam je na srce, kao da mi je neko drag umro.
Sedela si na klupi, melanholična i otuđena, kao da si nesvesna da imaš još sat vremena života. Zaustavio sam se, okrenuo glavu od tebe, i progutao knedlu. Koliko te samo mrzim, da možeš da osetiš, zaplakala bi.
Ali imaš još samo sat. Šezdeset minuta. Par parova hiljada dahova. Otkucaja srca.
Koje ćeš provesti sa mnom.
Zakoračio sam odlučno, kao prvi put. Opet.
Seo pored tebe i zagrlio te snažno. Znam da te je zabolelo, ali i da nisi želela drugačije. Nikad ništa sa nama nije moglo biti obično.
Poljubio sam te u obraz i osetio ukus tvoje suze. Pluća su mi se zaustavila u najdužoj sekundi u životu.
Prošla si mi rukom kroz prljavu kosu i nasmejala se.
Poljubio sam te u usne, pogledao te u oči i rekao ti da će sve biti u redu.
Mržnja je samo kuljala.
'Ne brini ljubavi,', rekao sam:'samo sam kratko bio nestao.'.
'Ostajem tu.'.
Nisam bio svestan da smo u toj suzi, tom zagljaju, tom dahu, toj rečenici, proveli sat vremena.
Došao je čuvar, uhvatio te za ruku, i odveo.
Ja sam ostao da sedim u prugastom duksu koji si volela, iza rešetaka.
Zatvorio sam vrata stana i krenuo. Bilo mi je potrebno neka tri sata da dođem.
Čuvar mi je dao crnu nalepnicu, da me neko ne bi zaustavljao kroz hodnike. Stavio sam je na srce, kao da mi je neko drag umro.
Sedela si na klupi, melanholična i otuđena, kao da si nesvesna da imaš još sat vremena života. Zaustavio sam se, okrenuo glavu od tebe, i progutao knedlu. Koliko te samo mrzim, da možeš da osetiš, zaplakala bi.
Ali imaš još samo sat. Šezdeset minuta. Par parova hiljada dahova. Otkucaja srca.
Koje ćeš provesti sa mnom.
Zakoračio sam odlučno, kao prvi put. Opet.
Seo pored tebe i zagrlio te snažno. Znam da te je zabolelo, ali i da nisi želela drugačije. Nikad ništa sa nama nije moglo biti obično.
Poljubio sam te u obraz i osetio ukus tvoje suze. Pluća su mi se zaustavila u najdužoj sekundi u životu.
Prošla si mi rukom kroz prljavu kosu i nasmejala se.
Poljubio sam te u usne, pogledao te u oči i rekao ti da će sve biti u redu.
Mržnja je samo kuljala.
'Ne brini ljubavi,', rekao sam:'samo sam kratko bio nestao.'.
'Ostajem tu.'.
Nisam bio svestan da smo u toj suzi, tom zagljaju, tom dahu, toj rečenici, proveli sat vremena.
Došao je čuvar, uhvatio te za ruku, i odveo.
Ja sam ostao da sedim u prugastom duksu koji si volela, iza rešetaka.
No comments:
Post a Comment