Budjenje Strahinjino

Otvorio je oči, poljubio to predivno biće pored sebe i kao i svaki prvi pogled svakog dana, zahvalio se bogu na tom jutru. Na način na koji samočovek koji voli to ume da uradi, iskrao se iz kreveta da je ne probudi i podigao kofer da ga stavi u predsoblje. Istuširao se, došao do kreveta i poljubio je u ugao usana. Šapnuo joj da je voli i da će joj se javiti čim stigne. Otvorila je oči i pogledom ga probudila. Oživela. Nasmejala se i poželela mu sreću dok je blentavo  posmatrao koliko je slatka dok joj bala natapa jastuk a ona pokušava da je vrati.

Uhvatio je taksi,  seo u njega i pogledao još jednom svoj prozor.

To je njegova sigurna luka, motiv da pomeri planine. Prepliva okean.

I ubije aždaju.

Strahinja je zna svetu tajnu. Njemu nisu potrebna priznanja. On ne trči ni za čim.

Hoda korakom Harvija Kajtela.

Njegov život je kao i svačiji, budi se, drka, jebe, mrzi, voli, pije vodu, pije pivo, pije i žestinu. Spava. Ali ne sanja. On je svoj san stvorio.

Hoda korakom Harvija Kajtela.

Njemu je Bred Pit kolega, ne uzor. I ne postoji ta planina koju neće preći.

Dok se vozio u taksiju, slušao je muziku. Pevao terce u sebi dok je razmišljao koliko bi bolje bilo da ide gospel hor u pozadini pesme. I da je Kesić prilično plitak u svom humoru.

Vrteo je svoje scene po glavi i pravio kompilaciju svih rečenica sa titlovima u kaironu, sve vreme praveći tajmlaps cele predstave.

Koliko je realnost trivijalna. A podignuta obrva suštinski i jedini pravi akcenat koji čovek može napraviti.

Dok je izlazio iz taksija, zamišljao je da je sam sebi pomoćnik. Batler. Ali ne onaj britanski. Srpski, sa štapom za pastire. Da može da odbrani sebe od drugih koji napadnu njegovog šefa, njega, dok sve vreme pucaju snajperi jer je u misiji spasavanja sveta dok glumi u filmu u kom glumi glumca koji glumi da to nije, na najskriveniji mogući način infiltrirajući se u trupu glumaca pozorišta koji putuju u Ljubljanu da glume u predstavi nepunih par stotina metara od mesta gde je postavljena nuklearna bomba koja će eksplodirati sa sve šrapnelima od ajkula...gde mu je batler nestao u priči?!

Nego, u sebi reče, pruži ruku Dejanu i Vuku da ih pozdravi. Mahnu ostalima i prokomentariše da neki još uvek nedostaju, te da će kasniti tako da možeš sat po njima da naviješ. Otišao je da kupi doručak i počeo da jede. Dok nije došla Jovana.