Budjenje Vukovo

Otvorio je oči, shvatio da je opet zaspao u trenerci i opsovao sebi u bradu. Rukom je prošao preko ostatka kreveta i sretno shvatio da spava sam, hvala Bogu. Kako bi joj sad objasnio da mora da odjebe iz stana jer on kasni?!

Brzo je proverio koliko kasni i shvatio da još uvek ne. Pogladio se po licu, da vidi mora li da skrati bradu i rešio da ga ne zanima. Dok se oblačio, razmišljao je o tome da li je bolje da on glumi boksera u filmu ili da samo stvori boksera za nekog drugog. Dok je kontemplirao o tome, pakovao je stvari za put. Dva puta je morao da proverava da li je poneo gaće. Na pola koraka na stepenicama je shvatio da nije oprao zube i da je zaboravio četkicu. Vratio se da to obavi ali je usput ipak zaprao i pazuhe, nikad se ne zna.

Uvatio je taksi na ulici i krenuo ka mestu sastanka sa kolegama. Usput je video tri lokacije za snimanje. Čega, ne zna ni sam. Beograd je za njega jedna piktoreska. Jedan kolaž scena. Možda i nije morao da bude glumac. Ali gluma je sredstvo. U glavi je vrteo šta bi sve promenio u predstavi zbog koje putuje. Koliko bi moćnije bilo da su samo neke sitnice drugačije.

 Vrteo je svoj život i živote drugih u potrazi za pričama koje mogu slikom biti ispričane. U svakom leži heroj. On to najbolje zna. Ponos porodice. Jedinac mnogobrojne familije. Uzor.

Ali ne moraju znati svi kod kuće ko je on. Dovoljan im je onakav kakav je na ekranima i u pozorištu. Večni kameleon. Najelegantnije otelotvorenje fraze da cilj opravdava sredstvo.

Ide u Ljubljanu u kojoj se oseća kao kod svoje kuće. Zapravo se ne seća gde se poslednji put nije osećao kao kod svoje kuće. Možda kod svoje kuće.

Neka predstava za neke ljude koji u suštini ne shvataju šta zapravo pozorište jeste. Šta je gluma. Da je to jedan suštinski izraz života. Da je život zapravo samo imitacija. Da je gluma ta koja je večna. Život je samo prolaznost. I uvek tuđa.

Istina je da mu je svega preko kurca.

I kolega, koje istinski voli, ali kao i sa svim idolima, kada ih upoznaš, humanizuješ ih. A potajno, svi mrzimo ljude.

I pozorišta, jer ljubav prema glumi ne sme postati posao. Gluma je strast. Snaga. Izvor i ventil.

Strast se ne meri novcem. Umetnost...

Stigao je, po pravilo među poslednjima. Ali samo jedan širok osmeh je dovoljan da svi zaborave i samo kažu, to je Vuk.

Navikao je da razgovori stanu kad on dođe.

Ušao je u autobus i seo u sam centar zbivanja, pre nego što su ostali shvatili da ikakvog zbivanja ima.

Dok nije došla Jovana.