Zivot je pozornica na kojoj za svakog postoji uloga I kad jednom predjes prag tog pozorista, imas dozvolu da budes sretan. Bez obzira na sve. Makar ti najdraza osoba umrla korak pre prelaska. Smes biti sretan. Imas dozvolu da das sve od sebe. Da svoje uloge igras verno I onako kako su namenjene. Verno sebi. Na pozornici nema lazi. Mozda prevaris sebe. Ali publiku nikada.
Mozda kad ponovis ono sto je ponavljano toliko puta I uradis nesto drugacije, neko te zapamti u toj ulozi.
Tada za tebe nema smrti, jer su publika oni koji tek dolaze.
Zbog njih postoji gluma.
Zbog njih postoje uloge.
Zbog buducnosti postoji pozornica.
Friday, December 16, 2016
Teatar i smrt
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment