blokadni dnevnik 9.12.-16.12.

Petak, 9. decembar

Još uvek ne mogu da poverujem da je uprava fakulteta iskoristila našu dobru volju da ne ometamo nastavu u sto kecu i poslala Peđu i ostale iz tehničke službe da nam pokradu stvari. Pitam se koliko će stvari biti uništeno. Nervoza među kolegama je i dalje prisutna. Mislim da ću iskulirati večeras, eventualno ću svratiti do Lakija u lokal da se izjedam od besa.

Vreme je da počnem da planiram novu godinu. Za sada je Srebrno jezero najbolja opcija. Pitanje koje ostaje otvoreno je novac, i da li ću moći da uzmem kola.

Subota, 10. decembar
Ne mogu da nađem literaturu za ispit. Imam još vremena, ali knjiga nema. Ne želim da uzimam od svojih, a za biblioteke trenutno nemam para. Kao ni da vratim ostatak para za takse za novi indeks, ni za prijave, ni za vraćanje ostatka duga za školarine. Otkad su mi nacisti slomili ruku u poslednjem napadu, izgubio sam sve klijente za prevođenje. Što znači da nemam stabilne prihode pre početka kobne „dveiljadedvanaeste“. Ako svi pomremo, nije problem, no, bilo bi krajnje problematično da ne doživim smak sveta jer nemam para za hranu, zar ne?
Nedelja, 11. decembar
Dan za oporavak. A prošla nedelja je bila baš naporna. Nadoknade izgubljenih predavanja iz perioda blokade uzela su maha. Jasno mi je da ako ne platim na mostu, platiću na ćupriji. I sve je to super. No, profani su ostali nemi na izbacivanje studenata iz sto keca. Van nekih tugaljivih usputnih komentara i sitnih razgovora, prave reakcije nema. Čuo sam priče da će Filozofski, koji navodno nema ništa van dugova, da o svom trošku plati nadogradnju šestog sprata. Pošto već šest godina ne možemo da dođemo ni do čega sem do krajnjeg bilansa fakulteta, u svetlu netransparentnosti finansija istog, moguće je da postoji slamarica. Nedostupna studentima.
Ponedeljak, 12. decembar
Borko se ubio na današnji dan. Saznao sam za to sat vremena pošto sam tadašnju devojku otpratio na autobus. Sparingovali smo često. Bio je mnogo jači od mene, brži, u krajnjoj liniji, bio je jedan od najboljih boraca moje generacije u Evropi. Nikad ga nisam obišao. Nekako mi je uvek bilo teško. Svaki put u rodnom gradu prođem pored njegove kuće, ali nikada ne skupim hrabrost da pokucam na vrata.
Bio je dobar. Strašno kompetitivan i sujetan, ali verujem da je zbog toga bio među najboljima. U svakom slučaju, bolji sportista od mene.
Shvatio sam da o njemu pričam samo sa Saldinom...
Jako mi nedostaje.
Večeras smo napisali zahtev za plenum u sto kecu. Očekujem da ćemo biti odbijeni, sudeći po tome kako nas uprava tretira.
Utorak, 13. decembar
Danas me zvala Vesna, dekanica. Na mobilni. Pričali smo dobrih 45 minuta. Pored potpuno nadrealnog iskustva sa jednom prijatnom ženom koja je apsolutno odsečena od realnosti koja je okružuje, utisak je da je uverena da radi u korist studenata. Ona je nesvesna svih finansijskih malverzacija na fakultetu još iz perioda Kostića, onog bivšeg tranzicionog dekana. Nema pojma ni za potkradanje brucoša od generacije 2006. (ja sam jedan od tih studenata, mislim na 1.000 dinara uplaćivanih na fiktivan račun bez kog ništa dalje nije moglo da se radi) pa sve do poslednje afere sa brucošima, ni i situaciju oko štamparske greške u vezi sa bodovima i veštačkim povećavanjem školarina.
Rekla mi je da sam do poslednjih pet minuta bio vrlo kulturan. Biće da se osetila uvređenom kad sam joj odbrusio da mi ne glumi mamu pošto sam rekao da priča sa jednim od napadnutih studenata čija je dovođenja u opasnost ignorisala i tokom blokade, a posle blokade da ne pričamo. Naime, strašno se jadna potresla oko mog pocepanog potiljka.
Baš jadna.
Sreda, 14. decembar
Ko bi rekao, dobili smo sto kec. Vesna je odlučila da nam da nešto što nam je statutom zagarantovano! Now that’s a first! E da, Peđa, ona flagrantna budala iz tehničke službe, udarila je Draganu u pokušaju da joj razbije telefon dok je snimala klupe uklonjene još tokom blokade, za koje je zvanična priča da su ih blokaderi slomili. U međuvremenu sam saznao nezvanično da je vođa parlamentaraca došao na ideju da optuži nas za to. Problem je u tome što klupe nisu slomljene. Draganin mobilni jeste.
Elem, plenum je prošao sjajno, posećenost je bila bolja nego što sam mogao misliti. Nedostaje mi svakodnevno zasedanje. Ta nasmejana lica, naš mali svet. Baš sam ponosan na sve što smo učinili.
Četvrtak, 15. decembar
Danas sam video da smo de fakto prepoznati kao sila sa kojom se na fakultetu mora kalkulisati. Nemamo monopol nad silom, imamo monopol na argumentima. Oni iz studentskog parlamenta, skupa sa upravom, moraju računati na to šta mi govorimo. Bilo nam je potrebno tri nedelje ne bismo li naterali parlament da igra kako mi kažemo. Naravno, ne bi li dobili više od 80 glasova na sledećim izborima, pokušavaju da sve što smo iznosili tokom blokade prikažu kao svoje napore. No, mi imamo dokumentovane snimke, oni imaju datum poslednje sednice.
Tribina u CZKD je obeležena revoltom uperenim protiv predstavnika iz MUP-a koji je pokušavao da slika učesnike, i potpuno nesnađenim predstavnikom ministra Obradovića, koji studente smatra nedovoljno bitnim, sem ako nisu podmladak neke partije. Što automatski etiketu postavlja u drugi plan.
Petak, 16. decembar
Bakićeve vežbe su prošle kriminalno. To je sve što mogu reći. Kriminalan sam bio ja, da se ne zaboravi. No, nedostatak slobodnog vremena i sna uzimaju danak.
Nadam se da ću imati priliku da se iskupim u skorijem trenutku, makar me koštalo seminarskog.
Dobra stvar je što iz metodike imam dodatne dve nedelje da napišem završni rad.
Kako to samo grandiozno zvuči.
Mislim da uprava fakulteta zaboravlja da neću doveka biti student. A i da nisam zlatna ribica. Tako mi svega, shvatam sve što se dešava jako lično.