Знало се одавно да је социологија на Филозофском лево оријентисана катедра, која својски, у потрази за објективношћу, тежи да лево не буде. Да се разумемо, нити постоји индоктринација од стране професора, нити штиво иде у правцу улевљивања читалаца, једноставно се ради о томе да не постоји свеобухватнија хуманистичка дисциплина од социологије. Ту некако налећем на закључак да је у питању просто бомбардовање информацијама које me tera da se osvestim pred patnjom o kojoj slušam svaki dan na predavanjima. Na tom polju ta tobože objektivnost gubi smisao. Tu studenti postaju levlje orijentisani. Čak i oni koji to nisu. Nisu svi komunisti, anarhisti, socijalisti i slične etikete. Ali nas ima takvih.
No, razlog zašto govorim o ovome je jedan novi trend na Filozofskom.
Ni jedna druga katedra se ni tokom, a ni posle blokade nije aktivno pozabavila pitanjem iste. Ne znam koliko su studiozno obraćali pažnju na nas, ali znam da jesu.
Profesori, je li.
Asistenti su nam nudili pomoć u obliku hrane, odeće i sličnog, dok ih, verovatno, ne mogu znati pouzdano, uprava nije zaplašila. Inače, ne znam da li znate u kakvim su pozicijama asistenti i demnstratori?
Pored toga što fakultet ne želi da plati demonstratore, ili jako slabo asistente, u cilju skraćivanja troškova te iste ljude opterećuje sa po nekoliko predmeta. Poznajem ljude sa doktorskim zvanjima koji u svojoj disciplini ne mogu da zarade dovoljno za preživljavanje, pa neretko moraju da uzimaju dodatne (?!) poslove sa strane.
Druga strana medalje je uvek ona koja je vidljivija, a to je pozicija u kojoj su studenti.
Oni koji nisu na sociologiji.
Naime, kada sam stupao u blokadu sa kolegama, danas prijateljima, ni jednog trenutka nisam pomišljao da postoji čak i daleka mogućnost da imam ikakve posledice po svoj akademski napredak. Padalo mi je na pamet da možda mogu izgubiti godinu zbog susпензије, или да будем избачен на сличан начин као професорка Шакота-Мимица, али да моје оцене испаштају због учешћа у блокади, чак ни код професора са којима сам можда и имао несугласица, никада.
Епилог других студената, са других студијских група, је другачији. Поред активног шиканирања подржаног од стране професора са филозофије, бруцоши који су учествовали у блокади озбиљно страхују од тога да ће морати да напусте факултет због немогућности да напредују. Неколико колега са других студијских група из истог страха, иако су ту већ коју годину, размишљају да се пребаце на социологију. Јел јасно некоме колико је ово проблематично?
Нема поенте да именујем професоре или студенте. То губи смисао када се у једначину убаци чињеница да нико осим нас самих није вољан да уради било шта по питању страшне злоупотребе аутономије Универзитета. Јер неповредивост интегритета професора управо та аутономија брани. Обезбеђује атмосферу у којој је објективност при давању оцене гарантована.
Дакле, где смо сада?
Социологија је постала азил за неподобне на Филозофском, јер испада да једина не дискриминише другачије мишљење.
Какви год мислили да су наши професори, стоји чињеница да се нико други сем социолога није забринуо око учесника блокаде, не у контексту родитељске бриге, иако је и тога било, колико постављајући превасходно питање наше поруке и њеног значења.
Хвала и оним изолованим представницима других катедри.
У име студената социологије, осим у име представника оне лиге, колеге са других катедри, видимо се на предавањима чим положите диференцијалне испите.
No, razlog zašto govorim o ovome je jedan novi trend na Filozofskom.
Ni jedna druga katedra se ni tokom, a ni posle blokade nije aktivno pozabavila pitanjem iste. Ne znam koliko su studiozno obraćali pažnju na nas, ali znam da jesu.
Profesori, je li.
Asistenti su nam nudili pomoć u obliku hrane, odeće i sličnog, dok ih, verovatno, ne mogu znati pouzdano, uprava nije zaplašila. Inače, ne znam da li znate u kakvim su pozicijama asistenti i demnstratori?
Pored toga što fakultet ne želi da plati demonstratore, ili jako slabo asistente, u cilju skraćivanja troškova te iste ljude opterećuje sa po nekoliko predmeta. Poznajem ljude sa doktorskim zvanjima koji u svojoj disciplini ne mogu da zarade dovoljno za preživljavanje, pa neretko moraju da uzimaju dodatne (?!) poslove sa strane.
Druga strana medalje je uvek ona koja je vidljivija, a to je pozicija u kojoj su studenti.
Oni koji nisu na sociologiji.
Naime, kada sam stupao u blokadu sa kolegama, danas prijateljima, ni jednog trenutka nisam pomišljao da postoji čak i daleka mogućnost da imam ikakve posledice po svoj akademski napredak. Padalo mi je na pamet da možda mogu izgubiti godinu zbog susпензије, или да будем избачен на сличан начин као професорка Шакота-Мимица, али да моје оцене испаштају због учешћа у блокади, чак ни код професора са којима сам можда и имао несугласица, никада.
Епилог других студената, са других студијских група, је другачији. Поред активног шиканирања подржаног од стране професора са филозофије, бруцоши који су учествовали у блокади озбиљно страхују од тога да ће морати да напусте факултет због немогућности да напредују. Неколико колега са других студијских група из истог страха, иако су ту већ коју годину, размишљају да се пребаце на социологију. Јел јасно некоме колико је ово проблематично?
Нема поенте да именујем професоре или студенте. То губи смисао када се у једначину убаци чињеница да нико осим нас самих није вољан да уради било шта по питању страшне злоупотребе аутономије Универзитета. Јер неповредивост интегритета професора управо та аутономија брани. Обезбеђује атмосферу у којој је објективност при давању оцене гарантована.
Дакле, где смо сада?
Социологија је постала азил за неподобне на Филозофском, јер испада да једина не дискриминише другачије мишљење.
Какви год мислили да су наши професори, стоји чињеница да се нико други сем социолога није забринуо око учесника блокаде, не у контексту родитељске бриге, иако је и тога било, колико постављајући превасходно питање наше поруке и њеног значења.
Хвала и оним изолованим представницима других катедри.
У име студената социологије, осим у име представника оне лиге, колеге са других катедри, видимо се на предавањима чим положите диференцијалне испите.
No comments:
Post a Comment