Voleo bih opet da posmatram svet očima deteta. Da se probudim radoznalo.
Da grešim katastrofalno i da u svakoj grešci budem ponosan. Da razmišljam. Da se ne plašim. Da ne razmišljam, samo uletim.
Želim da pitam tog dečaka koji je razmišljao o moru u kapi kiše u trećem razredu osnovne škole gde je otišao. Zašto me je ostavio u strahu i mraku.
Voleo bih da volim i da ne zavidim. Da sam sretan jer drugi mogu. A ja ne mogu.
Da podelim sendvič sa nepoznatom osobom samo zato što je pogledala moje ruke. I da budem prijatelj.
Da razgovaram sa svima i ne mislim o zadnjim mislima. Svojim ili tuđim.
Da zaspim plašeći se smrti, jer je mogućnost da se ne probudim radoznao suviše strašna.
Da grešim katastrofalno i da u svakoj grešci budem ponosan. Da razmišljam. Da se ne plašim. Da ne razmišljam, samo uletim.
Želim da pitam tog dečaka koji je razmišljao o moru u kapi kiše u trećem razredu osnovne škole gde je otišao. Zašto me je ostavio u strahu i mraku.
Voleo bih da volim i da ne zavidim. Da sam sretan jer drugi mogu. A ja ne mogu.
Da podelim sendvič sa nepoznatom osobom samo zato što je pogledala moje ruke. I da budem prijatelj.
Da razgovaram sa svima i ne mislim o zadnjim mislima. Svojim ili tuđim.
Da zaspim plašeći se smrti, jer je mogućnost da se ne probudim radoznao suviše strašna.
No comments:
Post a Comment