Teško je znati nešto. Podeliti saznanje sa nekim ko to odbija da razume. Kao da ne govorite istim jezikom. A svaki dan

Razgovorate. I tako dan za danom. Svaki dan je prelep. Iz takta u takt. Rutina ljubavi i želja. Kao kad stavite omiljenu pesmu na ripit. Iako ima onaj jedan deo koji bi mogao biti bolji. U tom trenu vam srce doživi jedan mali zemljotres. Iz dana u dan.
Pevusite najveći deo pesme u dokolici. Samo promrmljate taj deo pesme.
Jednog dana primetite da vam se srce kruni od zemljotresa. Da je oštećeno.
Zalijete ga nadom. Ne bi li otvrdnulo. I otvrdne.
Nastavite svoje rutine. I dalje slušate istu pesmu. Ali za nju je sve više sećanja vezano. Postaje sve teža.
Srce ostaje isto. Ta nada ga je očuvala.
Jedan dan vam pogled slučajno zaluta ka srcu.
Posegnete ka njemu. Lagano je.
U panici ga podignete.
I ostanete sa pepelom u šaci.