Olgin prvi rodjendan

Izvinio sam se tvojoj mami osmehom krivice dok sam ulazio u kuću sa terase. Kasnio sam,a bila je kiša. Tu su bili drugi parovi,većina mi nije draga. Ali,roditelji su tvojih vršnjaka. Shvatićeš kad budeš organizovala prvi rodjendan svog deteta.
Sa praga sam te spazio. Svoju malu princezu. Gracioznu kao uvek. Razmahanu. Kolibri stajl.  Nisam siguran da li si me prepoznala,ali volim da verujem da je tako. Lepše spavam.
Tvoja mama se pobrinula da svi obrate pažnju na sranje koje si napravila u pelenama. I moja lepotica je kao kolibri. Ali usporen i pred smrt. Valjda je tada kolibri spor.
Znam da razmahanost nisi nasledila od mene.
Brzo sam doneo tortu iz frižidera.
Mama te je upakovala i stavila u krilo.
Još uvek si mahala kiflicama.
Ajde da kažemo da si pokušavala da tapšeš.
Jako brzo.
Zapalio sam jednu sveću,dok te je mama ljubila.
Pogledala me je popreko,možda zbog kašnjenja,možda zbog reminiscencije porodjaja.
Približila te je torti. Pogled popreko je zamenio osmeh iskren.
Pevali smo ti pesmicu.
I tik na završetku prvog stiha,verovatno od ushićenosti, lupila si levom rukom iz sve snage u tortu.
Na belom šlagu je ostala braon fleka.
Nisam mogao da verujem.
Olga je levoruka.