Najsretniji

Apatično se smejem dok me po treći put Laki cima da se uključim u razgovor. Znamo se 20 godina. Meni je to toliko bitna stvar jer osećam da nemam koren. Nemam ništa za šta se mogu uhvatiti kad ostanem sam. Njemu to nije toliko bitno. Nisam mu to nikad rekao. Ne zameram mu na indiferentnosti.
Znaju i on,i Beka i Zigi zašto sam pored njih. A neću da se uključim u razgovor.
Nekad je tako lakše.
Znaju da mi je suzan pogled.
Znaju i da treba da ostanu tu,ne diraju me. Samo mi dozvole da budem usamljen u gomili.
Ono što Ona ne zna je da čitam šta piše nenadano.
Pomirio sam se sa time da ću biti još jedan od prethodno zaboravljenih drugim zanimljivim. Razumeo sam svoj teret. Znao sam šta me čeka. Osveta je dobrodošla kad je očekivana. Ipak zaboli. Na trenutak. Sećanje ostaje zauvek.