Deset nasmejanih lica, topao i blag razgovor, sa setom. Divan docek drage osobe, zagrljaj za zagrljajem. trenutak nemoci i suza radosnica. Odlazak kroz vrata, sa smeskom, koji ce zameniti beskrajna tezina iza ugla.
Kako cu biti zapamcen? Sta ce ostati kao moje nasledje? Kojim recima ce me se opisivati kada budem odsutan? Da li cu uopste ostati nekome u zadnjim mislima?
Imam ceo zivot da gradim to nesto. Ali i ceo zivot iza sebe u kome sam gradio. Svi se zapitaju u jednom trenutku ko su, sta su, kako ih okolina vidi, koliko zaista prijatelja imaju. I zasto su ti prijatelji prijatelji. Ja svoje cesto ne razumem. Jer nisam neko ko ume da prasta. Svirep sam, zavidan, zavidim, okrutan, u stalnim ratovima.
Kad se branim, branim se najzesce sto mogu. Nemam respekta ni prema kome. I dajem sve od sebe da budem ono sto jesam. Kako god to bilo. Nekad sam uspesan, nekad manje.
Ali ostaje ipak pitanje.
Ko sam ja kad me ne bude vise?
Kako cu biti zapamcen? Sta ce ostati kao moje nasledje? Kojim recima ce me se opisivati kada budem odsutan? Da li cu uopste ostati nekome u zadnjim mislima?
Imam ceo zivot da gradim to nesto. Ali i ceo zivot iza sebe u kome sam gradio. Svi se zapitaju u jednom trenutku ko su, sta su, kako ih okolina vidi, koliko zaista prijatelja imaju. I zasto su ti prijatelji prijatelji. Ja svoje cesto ne razumem. Jer nisam neko ko ume da prasta. Svirep sam, zavidan, zavidim, okrutan, u stalnim ratovima.
Kad se branim, branim se najzesce sto mogu. Nemam respekta ni prema kome. I dajem sve od sebe da budem ono sto jesam. Kako god to bilo. Nekad sam uspesan, nekad manje.
Ali ostaje ipak pitanje.
Ko sam ja kad me ne bude vise?
No comments:
Post a Comment