U svoj svojoj fatalnosti tokom prethodnih petnaest godina, te nemogucnosti da se pomirim sa nizom svakodnevnica i uobicajenosti, uspeo sam da previdim nekoliko stvari. Prva je da su ljudi ljudi Sto sam znao, ali nisam valjda shvatao. Niz istina mi je proslo kroz glavu, sve one opstadose u glavi, ali nikako da postanu deo razuma.
Na kraju sam sve te istine oko ljudi nestalih iz svog zivota sveo na jednu prostu dilemu.
Da li zelim da cujem sta se desava sa tim ljudima.
Ili samo cekam da saznam gde su sahranjeni.
No comments:
Post a Comment