Uzelac i Adi

Uzelac je bio sporadicni prijatelj sporadicnih prijatelja Emdjeja, Lakija i Ivana. Jedna otvorena dusa, sa toplim srcem i cudnom karmom. Veseo po prirodi, kotrljajuceg duha, osvezavao je zivote svih sporadnicno sporadicnih posetilaca Gnezda. Kao neka vrsta sirene koju cuju odabrani da se odazovu na njegov poziv. A samo pametni da izbegnu. Znate sta se vec govorilo o sirenama.
Ali malo ko zna da je Uzelac poznavao Hitlera. Zajedno su isli u skolu. Zbog Uzelca Hitler nikada nije propusio. Ali je poceo da se drogira.
Uzelceva harizmaticna licnost je jos od vajkada i onomad okupirala paznju sirokih narodnih masa, pa je Hitler usled nesposobnosti da crta, a ogromne li mu zelje, odlucio da diversifikuje svoje vestine. Slusajuci Uzelca tokom malih govora koje je drzao kada god bi se nasla neuka dusa u okolini, zapamtio je njegov simpatican i iskren smeh. Vezbajuci, Hitler je uocio pravilnost unutar Uzelcevog smeha i na tome bazirao sopstvenu dikciju za kasniji angazman. Kao i vecina stvari iz tog tamnog nemackog perioda, ovo je ostala tajna koju ni Informer nije uspeo da raskrinka. No, bitnija stvar jeste Uzelcev uticaj na nemacke trupe i njihovu preciznost bacanjem granata domace proizvodnje. Malo je poznata cinjenica da je Uzelac bio inovativan erudita. Tada je postojao oblik onoga sto zovemo rukometom, a tada su zvali rucnim nogometom. Jednog dana posle zurke okupljanja odeljenja, Hitler je kao Kancelar sada vec, pozvao Uzelca u svoje odaje. Resio je da predivnu igru rukometa standardizuje, jer je Nemacka morala imati pravi svoj arijevski sport. I Uzelac se, kao svaki sumadijski domacin, svesrdno bacio na posao kao Tesla pored Edisona. I tako, duboko do u noc, onakav rukomet kakvim ga znamo, nastao je iz glava dva druga iz skolske klupe.
Uzelac, ne znajuci prave Hitlerove namere, dao je blanko dozvolu da sa tim znanjem na papiru Adi radi sta mu je volja. Adi (to je bio Hitlerov nadimak iz skole) je to znanje upotrebio da bi kroz rukomet poboljsao efikasnost pesadije.
Kako se rat zavrsio kako jeste, Uzelac je suocen sa uzasnim osecajem krivice pred ulazom u neki logor u kom su bili smesteni levicari, dok je bio sa americkim trupama i vodio ih, uzviknuo:"Nisam znao! Ja stvarno nisam znao!". U znak postovanja prema zrtvama rata koji nije zeleo, a mozda ga je produzio, danas se druzi sa jedinim Jevrejinom, Davidom, koji je ikada nasao ulaz u Gnezdo.
Eto, to sigurno niste znali. To stvarno niste znali.