Davno beše kada sam se bavio nacionalizmom I egzotizmom. Imajući u vidu sopstveno gnušanje suočen sa terminom nacionalizam, u svim svojim bojama I krznima, davno sam otišao u pravcu egzotizma. Toliko da nisam siguran da li još uvek koristim egzotizam kao krajnju kritiku sopstvenog okruženja ili sam već počeo da prezirem sopstvenu zemlju. I tako, lutajući, plivajuć, da budem precizniji, po egzotističkim putevima, iskoristio sam ono najbolje od njega. Učio o 'drugima', tražeći najbolje u njima, pošto među 'svojima' nađoh skoro samo smeće. I naučio sam dosta.
Na žalost, etnički, ili uže, svest o svesti nas mešanaca koji to jesmo, me sve vise tera ka jednoj iskrivljenoj verziji rasijalizma. Naime, ukratko, rasijalizam je pseudo ili protonaučan pristup ideji da rasa kao inherentna karakteristika jedne proizvoljne grupe jeste hijerarhijski relativna u odnosu na drugu, jednako proizvoljnu grupu ljudi. Svi znamo za crnce, Jevreje itd. I bele kršćane.
Ali, o belim hrišćanima koji na tome insistiraju mogu krajnje stereotipno, bez trunke griže savesti reći po grupama sledeće: gomila idiota I zatucanih mozgova na tragu silikonske doline. Zašto, skoknite za Božić do crkve.
A sad da se vratim svojoj tezi o sopstvenom rasijalizmu. Dakle, mi iz mešanihz brakova, mi smo najbolji. Pogotovo mi koji smo na to ponosni. Što je sjebanija kontekstualna receptura, to smo superiorniji. Iz mog iskustva sa sličnima mogu reći da smo jednostavno prejebali sve što nam se našlo na putu. Bez premca svi koje sam upoznao su na neki neverovatan način izuzetni. Ne u stilu oblačenja. Naočarima. Novčaniku. Kao ljudi su izuzetni. Način na koji posmatraju svet, vreme kako protiče, principi I motivi koji ih gone I drže. Sve je potpuno drugačije od onih koji su ili asimilovani, ili utopljeni u momoetnicitet.
Tako da, proglašavam se prvim velikim vitezom Kruga Nacionalne Kopiladi.
Sledimo duh naših predaka, putujmo I plodimo na putu.
Moramo zaštititi budućnost naše dece I opstanak drugih rasa.
Sem policije.
Na žalost, etnički, ili uže, svest o svesti nas mešanaca koji to jesmo, me sve vise tera ka jednoj iskrivljenoj verziji rasijalizma. Naime, ukratko, rasijalizam je pseudo ili protonaučan pristup ideji da rasa kao inherentna karakteristika jedne proizvoljne grupe jeste hijerarhijski relativna u odnosu na drugu, jednako proizvoljnu grupu ljudi. Svi znamo za crnce, Jevreje itd. I bele kršćane.
Ali, o belim hrišćanima koji na tome insistiraju mogu krajnje stereotipno, bez trunke griže savesti reći po grupama sledeće: gomila idiota I zatucanih mozgova na tragu silikonske doline. Zašto, skoknite za Božić do crkve.
A sad da se vratim svojoj tezi o sopstvenom rasijalizmu. Dakle, mi iz mešanihz brakova, mi smo najbolji. Pogotovo mi koji smo na to ponosni. Što je sjebanija kontekstualna receptura, to smo superiorniji. Iz mog iskustva sa sličnima mogu reći da smo jednostavno prejebali sve što nam se našlo na putu. Bez premca svi koje sam upoznao su na neki neverovatan način izuzetni. Ne u stilu oblačenja. Naočarima. Novčaniku. Kao ljudi su izuzetni. Način na koji posmatraju svet, vreme kako protiče, principi I motivi koji ih gone I drže. Sve je potpuno drugačije od onih koji su ili asimilovani, ili utopljeni u momoetnicitet.
Tako da, proglašavam se prvim velikim vitezom Kruga Nacionalne Kopiladi.
Sledimo duh naših predaka, putujmo I plodimo na putu.
Moramo zaštititi budućnost naše dece I opstanak drugih rasa.
Sem policije.
No comments:
Post a Comment