Bio je to jedan tužan dan. Jedan tužan čovek. Jedan tužan prizor.
Niko nije bio siguran o čemu se radi, ali je svima bilo jasno da je možda bolje ne pitati ga. Od onih situacija kada se tuga preliva iz očiju iako je pogled sakriven. Nije padala kiša. Kretao se neprirodno pogrbljen, kao da skriva I štiti nešto. Kao da prati nekoga. A istovremeno vuče za sobom.
Užurbana ulica se krivila oko njega, kao svetlo oko planeta. Nevidljiva odbojna sila.
Lutao je tako satima, naizgled besciljno. Izgledao je kao da mu se život dogodio. Onako, dogodio.
I došao je do kraja puta, do same ivice litice. Sam, ranjeni zaštitnik nečega što ne vredi štititi.
Ali njemu je to poslednje. Sve na svetu.
Otkrije urnu iz svog kaputa. 'Olga, ljubavi, stigli smo.', prozbori čovek I pomalo jezivo se naceri.
Palcem obriše svoju suzu sa posude I spusti je kraj nogu. Dublje se zagleda u horizont I poprimi miran izraz lica.
Napravi poslednji korak u poznato.
Niko nije bio siguran o čemu se radi, ali je svima bilo jasno da je možda bolje ne pitati ga. Od onih situacija kada se tuga preliva iz očiju iako je pogled sakriven. Nije padala kiša. Kretao se neprirodno pogrbljen, kao da skriva I štiti nešto. Kao da prati nekoga. A istovremeno vuče za sobom.
Užurbana ulica se krivila oko njega, kao svetlo oko planeta. Nevidljiva odbojna sila.
Lutao je tako satima, naizgled besciljno. Izgledao je kao da mu se život dogodio. Onako, dogodio.
I došao je do kraja puta, do same ivice litice. Sam, ranjeni zaštitnik nečega što ne vredi štititi.
Ali njemu je to poslednje. Sve na svetu.
Otkrije urnu iz svog kaputa. 'Olga, ljubavi, stigli smo.', prozbori čovek I pomalo jezivo se naceri.
Palcem obriše svoju suzu sa posude I spusti je kraj nogu. Dublje se zagleda u horizont I poprimi miran izraz lica.
Napravi poslednji korak u poznato.
No comments:
Post a Comment