Kesic vs Tijardović

Nije da me neko pita, al rekoh, aj da kažem. Čujem da se digla neka ujdurma nanovo oko Kesiceve autorske emisije.
Iskreno,njego fan nisam od početka. Simpatična mi je bila ta njegova nezrelost pre desetak godina, no danas nije. Imajući u vidu da sam nisam duhovit,nije na mestu da ga kritikujem na tom nivou.
No,mogu primetiti nekoliko stvari.
Prva,meni u oci ubadajuca, se tiče njegovog pristupa samom konceptu. Nemam problem sa kopiranjem. Samo napred. Ali znajući da postoje Stuart  (do nedavno ),Oliver i slični, ovo što sam video je prilično tužno. Naime,navedenu dvojicu je zabavno gledati bez obzira na pređašnje znanje o opisanom događaju. Najčešće ostajem informisaniji.
Što nas dovodi do sledećeg.
Koncept je iskopiran samo kozmetički. Ono što uzore čini satirom i cinizmom zapadne hemisfere je upravo prilično ozbiljan trud da se stvari iskopaju i izvedu na videlo,kroz prizmu zajebancije. A ovde se stiče utisak da ekipa osluškuje o čemu se cakula  po čaršiji, pa aj da to provucemo.
Da bismo došli do naredne tačke. Imamo kao alternativu Ivanović Ivana. On se uzima kao ozbiljna konkurencija. Možda sam prepun predrasuda, no meni je to samoobjasnjavajuce.
I naravno, malo studenta sociologije iz mene.
Kakva vlast,takva i medijska slika,a Kesic mi nekako savršeno pada u tetris.
Protoautoritarni sistem će uvek u pokušaju da anestetizira potencijalne pretnje koristiti šta ima na raspolaganju.
A budala koja pokušava da glumi Stuarta je dobrodošla dokle god ne dovodi ozbiljno u pitanje svoj opstanak. Tako takva vlast i može da opstane u prividu slobodoumnosti.
Drugim rečima, ako osećate smrad govana na štapu, nekritički satirični šou je razlog zašto vlast može da kaže da smrad nije dovoljan dokaz da samo sto nismo umazani govnima.