Kis je pisao o ubijanju macaka. Bukovski o svojim fantazijama i iskustvima. Haksli je zamisljao novi svet. Orvel je upozoravao na novi svet. Ajnstajn je bio siguran samo u kamenje i motke, a zeleo je da spozna Boga. Selindzer ne znam sta je pisao.
Godina pre mog rodjenja je navodno bila poslednja lepa godina za ovaj svet u skorijoj proslosti. Onda su se ljudi promenili preko noci.
Vise se ne pojavljuju sablaznjeni izrazi lica kada se u novinama pojave naslovi o zverstvima, poput onih u Kisovoj knjizi. Nije da svega toga nije bilo ranije, samo je sada izaslo sve na videlo. Nasilje je postalo neka vrsta norme. Sve je postalo dostupnije, a oni kojima je dostupno sve su postali alaviji. Mozda je to samo sindrom koji se pojavljuje kod svih koji predju iz puberteta u nesto naredno. Sindrom "ove nove generacije".
Iskustva nas grade, cine nas jedinstvenima. Daju nam viziju sveta koja je neponovljiva i nepristupacna drugima. Neki pokusavaju da prenesu svoja iskustva bliznjima i daljima. Bolje od simbola nemamo. Ograniceni smo sopstvenom imaginacijom. Nesposobnoscu da drugima prenesemo svoju fantaziju. To je ujedno i dar koji darujemo onima koji imaju strpljenja. Darujemo im skice svojih misli. Oni ih razvijaju u svom pravcu. I formiraju svoje jedinstvenosti.
Nema hijerarhije ukusa. To je svet u kome zivimo.
Simulakrum koji smo primorani da progutamo. Verovatno niko nikad nece upoznati sve stanovnike ovog sveta. Premalo vremena, previse ljudi. Ali slepo verujemo u postojanje 6 300 000 000 ljudi koji istovremeno koracaju, disu, spavaju, jedu, jebu se ovom planetom. Nema tu niceg loseg. I ja verujem u te ljude. Verujem da su tu. Ogranicavam se svesno i ne sumnjam.
Svet je nov svakog dana. Svaki put kad se probudim. Svaki put kad udahnem vazduh, jedem, koracam i jebem se ovom planetom. I ja sam dao doprinos izgledu ove planete. Celog fizisa, ako zelimo biti krajnje filozofski nastrojeni.
Ali, istovremeno sam i odgovoran za deo svega sto se dogadja. Tu nastupa imaginacija. Milsova imaginacija. Efekat leptira.
Nema svrhe porediti se sa osobama koje su spomenute na pocetku ovog teksta. One nastavljaju da zive kroz svoje ideje koje su preneli meni simbolima koji su ih ogranicavali. U meni su te ideje nasle svoju slobodu. Ja ih razvijam na svoj nacin.
Promene su uvek teske. Vrlo prirodne, ali teske. Inercija pokusava da prekine sponu izmedju tela koje se pokrece i sile koja ga pokrece. Inercija je ona reakcija koja tezi da stanje ostane konstantno. U fizici to funkcionise lepo. Donekle. Ali svet nije kompaktna celina. Haoticni smo koliko i univerzum.
Bog je elegantna formula koja objasnjava kako i zasto smo nastali, i kako i zasto cemo nestati. U onom treptaju univerzuma. Njegovom treptaju univerzume. Mi smo samo varijabla X. To nas cini sitnima, ali bitnima. Bitno je kako zivimo svoj zivot. Svet napreduje akumulacijom ideja, znanja i razlicitostima. Konstantno unapredjivanje i svesnost da ce i sutra izaci Sunce.
Promena koja nas je odvojila od predaka je volja da ih istrebimo. Ono sto nas razlikuje od primata koji su nas pratili kroz istoriju je ta akumulacija znanja i iskustva. Bez obzira na to koliko puta smo se unistavali i degradirali medjusobno.
Mada, nepobitna je cinjenica da zivimo u opasnom svetu. Svetu koji smo sami izgradili i ogradili se od ostatka pokretljive prirode. Pokusavamo da ukrotimo prirodu. Kopamo sopstveni grob.
Kako stvari stoje, jednog dana ce jedini "pravi" ljudi koji su preostali biti par ljudi koje necemo moci da svrstamo u danasnju rasnu kategorizaciju, koji ce biti hermafroditi sposobni da se razmnozavaju medju sobom, i koji ce prevazilaziti svoje razlike intenzivnim pregovorima. Ali oni ce se spustiti na ovu planetu i videti prizor iz Odiseje 2001. gde se neki cudni divljaci gadjaju kamenjem i kostima, gde je Ajfelov toranj prirodna pojava, a ne nesto sto je rukom napravljeno.
Mozda je to ono sto nam treba?
A mozda i ne.
Promena je promena. Nije uvek dobra, ali je uvek teska i izvesna.
Kad bolje pogledate, Mesec iz decenije u deceniju postaje sve manji na nebu.
Nije pitanje da li, vec kada ce nasa gravitacija biti prevladana njegovom zeljom da se osamostali.
No comments:
Post a Comment