rana

Samo te presece. Pocepa te po sredini. Ne zna sta da radi. Drugi put mu se ovakvo osecanje desava sa istom osobom. Ma samo mu je u glavi njegov kurac u njenim ustima i njen uzdah. A on je u susednoj sobi. Mesecima je bio slep. Taj decko i taj uzdisaj su mozda okolisali u blizini. Ona kaze da su pre nekoliko godina imali nesto. Nisu bili zajedno, ali je bilo emocija. Cak mu ga je i spominjala kao lepo iskustvo. Odjednom mu se zgadilo sve sto je sa osmehom slusao dok mu je objasnjavala kako i zasto je to iskustvo bilo lepo. Ona mu se zgadila.
Kosa joj je ulepila u maskaru dok mu govori na kolenima da joj je zao. Da ga je volela dok njemu kroz glavu klizi jezik momka, sa kojim uporedjuje sve buduce, po njenom vratu. Ako ga je volela i tada, onda je razmisljala o svom decku dok je osecala njegove tople ruke na svojim grudima.
Ruke mu se stezu dok se koci vilica. Izgubio je moc govora. Ili samo ne zna sta da kaze. Mislio je da je u redu sto se osecao krivim kada god je napustao. Ispostavilo se da ima pravo. Strepeo je sa razlogom.
Izgovara najgore reci, u nadi da je moze uvrediti i povrediti kao ona njega. Ali istina je da ne moze. Sve je naruseno.
Kada se to desavalo prvi put, bio je potpuno slep, spreman na sve kompromise, zeleo je da joj pruzi svaku priliku. Bio je zaljubljen. Jos uvek je. Ali boli.
Kaze da ga on ne zna. I da nemaju kontakta. Ali kako tada, kako bas tu?
Zasto?
Kako je moguce uciniti gresku, ako ne zelis da je ucinis?
Kako je moguce biti sa nekim celo jebeno vece i uciniti "gresku" sa osobom sa kojom imas istoriju i kriti se iza povredjenosti?!, pomisli naivan momak u sebi dok je tonuo u san...
Kako opet verovati nekome ko je vise nego jedanput bio nefer prema tebi?
Od prvog momenta je davao ono sto je mogao. Razumevanja sa druge strane nije bilo. Samo sto ta druga strana to videla nije dok se nije suocila sa svojom "greskom".

Pisao joj je price, pesme, pevao joj je, delio sve sa njom. Pokusavajuci da zaboravi prethodnu "gresku". A onda ga je ona podsetila na prethodnu novom.

Molila ga je za jos jednu sansu. Posle okrutnosti.

A njemu je u glavi samo da zna ko je taj momak. Progoni ga. Ne moze da se okane, jednostavno mu to ne izbija iz glave. Kljuca mu um. Svaki put kad je vidi, kada je poljubi, trudi se da ne vidi ispred sebe tog decka, niti da oseti ukus njega na njenom telu.
I plasi se da ga spomene, jer zna da je tera od sebe.

Ali boli!

Boli!

Telo mu trne dok pokusava da se obuzda i ne izadje u gluvo doba noci jer ne moze da zaspi!

Boli! Jebeno boli! Samo kljuca! Misli lutaju od "ne zelim da znam ko je", do "moram znati, da pobegnem...".

Ona se pravi da se to nikad nije desilo, optuzuje ga da joj nabija krivicu kada je pita, a ona krije njega!

Ne zna da li mu treba vremena. Ako se sada odalje, racionalizovace to, progutace jos jednom svoj ponos, bice opet budala u sebi, i izgurace to. Ali ce ona nestati.

A potrebna mu je. Jeste.

"Ne znam kako da opisem. Prvi put sam bez teksta. Ne mogu da prenesem jebenu emociju.
Ali boli. Strasno mnogo boli.", rece momak, zguzva papir i spusti olovku