rodjenje

"Necu da izadjem! Zasto me terate odavde?! Tek sam se navikao! Jel ti pricam kineski?!!", mali decak je mislio u sebi dok ga je mama izvodila iz bolnice u kojoj se rodio pre samo nekoliko desetina sati. Njegova prva cetiri zida, koja mora da napusti tako rano. Poslednji pogled ka hodniku, pre nego sto ga mama ne iznese okrenutog ka njoj, sa glavom na njenom ramenu, u plavom cebencetu, svetle paperjaste kose koja deluje vise zalepljeno, nego da raste iz glave. Dok potpuno izbezumljeno urla kako se hodniku blizi kraj, nelagodu koju oseca zamenjuje postepeno novi oset, polako krecuci od nogu, preko jastucastih butina, slojevite guze, ledja poput Budinih i najzad glave kojom je prosetao prolecni vetric. Lepo je, toplo, svetlo... Sunce. Odjednom, urlanje prestaje, i decak zapanjeno gleda u rupu koja je do pre samo par sekundi bila hodnik, njegova cetiri zida, prva u zivotu. "Kako sada izgleda tamno!", pomisli decak, dok se mama zajedno sa njim okrece na desno, gde ulica poplocana starim kamenom nagrizenim vremenom i solju morskog vazduha. Sive stepenice koje decak vidi su sa leve strane ogranicene porodilistem iz doba Napoleona I, a sa desne strane starim aristokratskim kucama sa po jednim spratom i prelepim ulaznim vratima, karakteristicnim za mediteranske kuce, gde svaka porodica ima na okvirima vrata koji su kameni isklesane motive koji docaravaju status ukucana. Visina tih stubova u kamenu je pravo merilo vrednosti kuce. Mami su rekli da polako silazi niz stepenice, jer decakov vrat nije jos dovoljno jak da izdrzi cimatanje prilikom savladavanja stepenika. Ljudi koji prolaze oko njih ih pozdravljaju, blagonaklono gledajuci na novu pridoslicu, sa zeljama da poraste i bude stasit momak, sa puno cura oko sebe, i da mu bude mirno more uvek. Decak se tek rodio, a vec je bio predmet radosti mestana. Na gornjim spratovima zene su prostirale ves, dobacujuci novopecenoj majci i decaku koji je vec uhodan u ulogu sina, da je mali presladak, i da bi bilo dobro da mu puderom oblaze ranicu od pupcane vrpce, da se ne inficira. Decaka to ne zanima, zagledao se instinktivno u grudi devojke koja ide sa lepim momkom iza mame i njega. Pljuvacne zlezde su proradile i decak je poceo da balavi, sto je devojci sa lepim deckom bilo narocito simpaticno. Osmehnula se i u prolazu prstom presla preko decakovog obraza. Nije shvatila koliko ga je povredila. Ali, sada uz svu tu buku, koja je drugacija od one u porodilistu, gde se cula nepovezana dreka malisana koji su pokusavali da objasne svojim roditeljima i starateljima sta zele, zatim sunce koje je potpuno odusevilo malog decaka, nadolazi novi osecaj. Malo ga stipa za nos, opet onaj vetar koji je prosao kroz kosu, samo ga sad oseca svuda. Nos ga i dalje stipa, ali ne na los nacin. More! Slan vazduh! WOOOW! I neke belicaste fleke koje se njisu po ivici koja deli svetlo plavi gornji deo, i tamno plavi donji deo slike koja mu je pred ocima. Mama ga nosi i dalje, ali usporava na sekund. Spusta ga polako u nesto metalno, smrdi pomalo, ali je podnosljivo. Opa! Ljulja se,mama je sad ispred decaka! Opet neka cetiri zida, ali ovi nisu kao oni u bolnici. Ovi imaju mnogo manje prozore. I metalno je sve, osim ovog na cemu sedi, podseca ga na njegovo cebe. Sad mi je odjednom muka, i sve odlazi kroz te prozore, sve ide nekako tamo, u nazad. Decak je potpuno izbezumljen, jer ne moze da ustane, mora da lezi, a oseca kao da se krece. Mama mu spominje neki spacek. Ova soba je mnogo bucna. I vetar je opet tu! Ali kuda ide sve ono sa druge strane prozora?!
Prestao je da se tumba. Mama je opet nestala sa vidika, i dosla sa druge strane od one sa koje je nestala prvi put. Opet je decakova glava na maminom ramenu. Ali, nema vise one linije sto deli dva plava, niti onih ljudi, nema ni devojke sa lepim momkom, niti fleka na onoj liniji. Sad je tu puno neceg zelenog na dole, tamo gde se mamine noge zavrsavaju, slicno kao one stepenice, samo malo drugacije. Mama okrece decaka u pravcu u kom je i sama okrenuta, i nosi ga ka necemu sto prvi put vidi. Opet je tu neka rupa, kao ona koja je zavrsila hodnik u bolnici. Opet neka cetiri zida. Ne svidja mu se. Ne voli ovakve zidove. Ali, ne moze protiv mame.


"Ovo je tvoj novi dom...".