Evropa je ipak krenula tim kursom humanizma, barem deklarativno, iako su se i dalje van tih visokih krugova koji su govorili o tim, za konzervativne snage, idejama opasnim za njivove polozaje, dogadjale strahote koje se i danas desavaju.
Zato je prva polovina XX veka zasigurno najmracniji period u novijoj ljudskoj istoriji. Ne toliko zbog zverstava, koja su se dakako desavala i ranije, pocinjenih u ime drzave, nacije, religije, rase, vec zato sto je ukazala na cinjenicu da je i pored svih mogucih preventivnih sistema poput Lige naroda, pre toga raznih velikih saveza izmedju malih i velikih, sazrevanje humanizma u racionalnom i modernom obliku, sve to nedovoljno ako je na kormilu samo jedne drzave covek koji okuplja mracne umove i raspiruje najnize strasti svojih podanika. Demokratija je ipak mnogo krhkija i neefikasnija, samim tim i opasnija, nego sto su neki drzavnici mislili.
Knjiga kojom sam se koristio u toku pisanja ovog rada govori o naizgled prostom konceptu donosenja dece odredjenih fizickih karakteristika na svet. Sama ideja po kojoj se deci odredjenih osobina daje posebna paznja jos pre rodjenja zasluzuje osudu, ako ne i korak vise.
Cela knjiga je napisana dosta haoticno, bez hronoloskog reda, sto je cini poprilicno nepreglednom. Ali sadrzi veoma bitne, neumesno je reci – zanimljive podatke.
Nacisticki rezim je doveo do potpune restrukturacije drustva u Nemackoj. Naravno, uticao je i na drustveni zivot drugih zemalja, ali nigde tako sveobuhvatno kao u Nemackoj. Nisam siguran odakle da pocnem, zato sto svaki podatak budi negativna osecanja i gadjenje istog intenziteta, ali ne i sa istom pozadinom.
Bavarski doktor, dobitnik Kruppove nagrade za najbolje delo o superiornosti nemacke rase iz 1900, Wilhelm Shellmayer, je bio uzor teoreticarima 'ozdravljenja' nemacke rase. U njegovom delu 'Naslednost i selekcija u toku zivota ljudi' opisan je program ocuvanja cistoce rase:
Usaditi omladini ubedjenje da je za devojke najuzviseniji poziv majcinstva i zeneDrustveni polozaj treba da bude zavisan od broja dece koju donese na svetStvoriti i razviti kult porodicePripremiti muskarca na to da se zeni mladPoliticki reformisati zakone o pravima nasledstvaSmanjiti rad zena izvan familije na minimumOrganizovati borbu protiv polnih bolestiUstanoviti posebne zavode za vojnike koji se vrate sa fronta da bi se povecao broj radjanja
Ovakva ideja je dovela do potpunog urusavanja institucije braka i porodice u nacistickoj Nemackoj. Ocevi su bili na frontu, na poslu, u partijskim odeljenjima ili mrtvi, majke u partijskim odeljenjima ili kod kuce, dok su deca bila u posebnim odgojnim centrima po cele dane (mozda bih mogao da ih nazovem skolama onog vremena, ali u danasnjem smislu nikako). Javile su se enormne abnormalnosti i poremecaji u ferkonditetu, broj vanbracno rodjene dece se povecao, brakovi pre punoletstva se takodje javljaju, uz blagoslov drzave putem zahteva koje je izdavala za slucajeve dece ciji su ocevi maloletni... mlade devojke su najcesce ostavljane na cedilu kada je rat poceo. Za brak je bila potrebna dozvola vrha SS-a, naravno, odredjene potvrde su bile potrebne. Potvrda o apsolutnom zdravlju roditelja oba partnera i njih samih, i potvrda o cistoci krvi, koja je podrazumevala da nema negermanske krvi od 1750. godine na dalje. Pored braka i porodice, koja je bila oznacena kao stub nemackog drustva od strane NSDAP (nacionalsocijalisticka nemacka radnicka partija), reviziju uloge u drustvu je dozivela i zena. Muskarci su bili u manjini u odnosu na zene jos od XIX veka, tako da su rasni teoreticari smatrali da su odredjene mere potrebne da bi se stanje poboljsalo. Sva prava koja su dobijena kroz radnicke i sindikalne borbe su zenama oduzeta postupno, pocevsi od najranijeg perioda nacisticke vladavine, a opravdanje je nadjeno u 'vracanju dostojanstva zenama'. Vracanje tog 'dostojanstva' se ogledalo u parolama poput 'Duznost je zene da bude lepa i da radja decu. Ta misao nije tako neukusna kako bi se moglo ciniti. Zenka ptice se ulepsava za svog muzjaka i cuva njegova jaja. Zenu smo izopstili iz javnog zivota zato da bismo joj vratili njeno dostojanstvo.', koju je sastavio Goebbels, majstor medijske manipulacije NSDAP. Himmler je podelio zene na 3 kategorije: potpuno upotrebljive u cilju selekcije, srednje upotrebljive i neupotrebljive. Propaganda protiv pusenja medju zenama je sprovedena, nasminkane arijevke su nazivane prostitutkama, niskomoralnim zenama, niske zene neplodnim i manje 'upotrebljivim', a kao model dobre zene je postavljena apstraktna pojava plave, plavooke zene, sirokih kukova. Hans Gunter, zvanicni rasni teoreticar NSDAP je sastavio 1928. sledeci opis savrsenog arijevca nordijskog tipa: 'Plavokos, velik, duge glave, uskog lica, naglasene brade, malog nosa, svetle, ravne kose, svetlih i dubokih ociju, belo-ruzicaste boje koze.'. Sa druge strane, 'nizak moral' medju neudatim arijevkama je bio popularisan kroz razne pamflete i medijska obracanja 'neudatim devojkama', pri cemu se govorilo o tome da je duznost devojke da ostane trudna sa vojnikom SS-a, i da ne ocekuje nadoknade, vec da treba da bude zahvalna zbog dara koji joj vojnik daje. A onda da svoje dete pokloni, ukoliko zeli, Fuhreru. Naravno, putem Lebensborna. 'Ne mozete sve dobiti muza, ali sve mozete postati majke', parola BDM (Bund Deutsche Madchen, zensko krilo NSDAP). Principijelnost odeljka za usvajanje je bila impozantna. Deca oficira SS-a nisu mogla biti dodeljena nikome nizeg ranga. Neverovatan stepen indoktrinacije je prodirao generacijski sve nize, da bi na kraju devojke od sesnaest godina samostalno pisale krajnje bizarna pisma i dopise u kojima osudjuju homoseksualnost, 'lazni moral' nemackog drustva prema neudatim majkama itd. Sve je ovo dovelo do povecanja seksualnih zlocina medju omladinom.
Krajem rata, i dolaskom saveznika u Nemacku, svi sefovi Lebensborna su pobegli sa novcem, dokumenta su vecinom unistena. Jedini koji je ostao je Ebner.
Repatrijacija je isla otezano usled nepostojanja dokumenata. Moze se reci da je cak bila izuzetno neuspesna jer je svega 2000 dece vraceno roditeljima. Vecina vracene dece su bila ona deca koja na prvom mestu nisu zadovoljavala potrebe, bilo zbog fizickih ili psihickih nedostataka. Cak i u slucajevima kada bi se ustanovilo da je neko dete bilo kidnapovano i pronadjeno, uzas se nastavljao jer se ta deca nisu secala svojih bioloskih roditelja, i najcesce su odbijala svaku vrstu kontakta.
Demografska politika nacisticke Nemacke je bila verovatno najuspesniji projekat revitalizacije jedne rase u istoriji covecanstva. Dodatni kuriozitet je bio sto je ta rasa bila izmisljena, a samim tim sve njene odlike i karakteristike spadaju u domen produkta ljudskog uma i nemaju nikakvo uporiste u realnosti. Moje misljenje jeste da je cena koja je placena zarad uspeha te politike bila monstruozna, ... Sasvim bespotrebno je isticati bolesti nacizma, ali covek ne moze a da se svaki put na novo ne uzasne zbog ideja i na zalost realizacija nacizma.
Svet se deklarativno bori protiv nacizma u proteklih 60 godina. Politicke slobode koje je doneo liberalizam post-nacistickog sveta bile su propracene blagim akcentom na politickim posledicama istih sloboda. Svet je potisnuo strahote nacizma, okrecuci glavu ka novoj eri, zbog nelagode ili neceg drugog, planeta Zemlja polako ali sigurno tone u poricanje. Podsetio bih na aparthejd u Juznoafrickoj Republici, koji je trajao skoro 50 godina posle ''gasenja'' nacizma, marseve sledbenika nacizma '70 koji postoje do dan danas, ili slucajeve u SAD gde su se u obrazovanju pojavljivale kao istina recenice poput: ''Holokausta nije ni bilo, to je jevrejska izmisljotina.''. Po mom misljenju, establisment nije ucinio mnogo da bi se iskorenila ideja o rasnoj supremaciji, stavise, svet se okrenuo ukazivanju na razlike medju ljudima, umesto da velica slicnosti koje nas spajaju u jednu heterogenu sliku. Cineci razlike vidljivijim od slicnosti izmecu svih boja i oblika, ostavljen je prostor da rasno svesni nacionalisti, legitimni sledbenici nacizma, uklope svoje ideje u politicki korektan neo-liberalizam. Ono sto je mozda jos odvratnije od poricanja postojanja nacistickih ideja u modernom drustvu jeste eksploatacija zrtava nacizma, kojih i dan danas ima, i to u sve vecem broju.
Dodao bih jos samo ''da se Danajaca treba plasiti i kada donose poklone'', pre nego sto boja ociju, visina i boja koze opet postanu bitnije od cinjenice da sam covek.
No comments:
Post a Comment