kamioni prolaze

Drvena vrata se otvaraju skripom. Gornja sarka je odvaljena, donja iskrivljena. Vidi se da su precesto koriscena. Lak i farba se gule dahom. Ruke se tresu dok pogled broji nedostajale letve u parketu. San je vec provlacio tu scenu. U sobi je samo krevet, stolica i cehovljevski spartanska posteljina. Vrata sa desne strane se otvaraju dok lepuskasta devojka u laganoj spavacici bujnih grudi i jakih kukova koraca uspravno istezuci se. Obrisala je usne mokrim rukama. Vidi se da je nekada davno brinula o svojim rukama. Osmehnula se, skoro prirodno i iskreno. "Udji i zatvori vrata.". Ponovo skripa vrata. Sunce se promolilo na sekund kroz spustene roletne i verovatno oblake. Momak seda na stolicu dok se devojka vraca na krevet paleci cigaretu.
"Danas mi je rodjendan."
"A, pa, moracemo da se potrudimo da proslavis to kako valja.", uz ponovni skoro iskreni osmeh rece devojka na krevetu, uz sporo mazenje butine vrhovima prstiju.
"Imas li specijalne zelje? Ne boj se, nista ne brini ni o cemu. Slobodno reci."
"Zelim da razgovaramo. Samo to."
"O cemu bi zeleo da razgovaramo?"
"O tebi."
"Sta te zanima? Samo o porodici ne zelim da pricam. Sve ostalo je u redu."
Nelagoda je i dalje ostajala u zraku dok se momak trudio da ne gleda u potpuno otkriveno donje rublje, nazirajuci venerin breg i upadljivo nabrekle bradavice ispod lagane spavacice.
"Danas mi je rodjendan. Trazio sam da vidim tebe. Znam da se ne znamo, znam da me prvi put vidis. Jos uvek razmisljam da li da prihvatim tvoju ponudu. Nisam nikakav perverznjak. Zapravo, verovatno jesam, ali mi se cini da ti to necu pokazati. Trazio sam te dugo. Zeleo sam da ti kazem mnoge stvari. Ili tako bar mislim. Jedan turski kamiondzija mi te je spomenuo. Slusao sam ga kako mi prica o tebi. Sve detalje. Nadam se da ti ne smeta."
"Naravno da ne, reputacija je bitna u mojoj bransi."
"Eh, seko, mozda i jeste."
"Brate, veruj da jeste."
"Marija, znas li ko sam ja?"
"Ne znam, ko bi zeleo da budes?"
"Neko ko ti moze dati priliku da biras. Ali pre svega, ono sto jesam. Tvoj brat."
"Cuj, ne znam ko si, ne znam sta zelis, ako zelis da uradimo to za sta placas moje vreme, mozemo odmah, ali ne zelim vise da pricamo. Sala ti je krajnje neslana."
"U redu.", rece momak, i otkopca svoje pantalone.