endorfin

Obozavam kada devojka nosi haljinicu do malo iznad kolena. Nisam ni bio svestan toga dok nisam ugledao prelepo stvorenje preko puta. Svetlo plava haljinica. Noge su svilenkaste, presijavaju se blago. Zbog toga ne mogu da odredim koja joj je boja koze. Oko mi nije bas najbolje ovih dana, pa me ubija svaki odsjaj. Izgledam uplakano konstantno. Ali ona izgleda savrseno. Citav utisak ne kvari ni torbica koja visi sa ramena i zaklanja pogled na njene grudi. Ima savrsene kukove, onako kako volim, blago rasirene, odaju savrsenu krivinu na savrsenom mestu. Malo je devojaka sa ovakvim zrakom kojim me privlace. Znam da bih joj najradije prisao, ali ce me pogledati sovinim ocima i zamoliti me da odem jer je plasim. Ne bih joj mogao ni zameriti. Ako nista drugo, onda bar zbog cinjenice da ima grudi kakve bih mogao ili sanjati, ili izvajati. Nikad me nije privlacila velicina preterano, vec oblik i odgovor na pitanje da li mogu da zamislim sebe kako ih dodirujem. Ova devojka nije ni svesna, nadam se, koje blago poseduje. Grudi pocinju ispod ramena, mogu da zamislim kako se razdvajaju pravilno par centimetara iznad one rupice koja razdvaja grudni kos od stomaka, i zavrsavaju se u luku svaka gledajuci na svoju stranu, sa bradavicama koje kada se nadraze cine sliku potpuno savrsenom.
Takve ih je grehota dodirivati, dovoljno je samo da ih gledam. Neverovatno je sto me ovakve stvari ne uzbudjuju kada o njima razmisljam iz ove voajersko romanticarske perspektive. Krenula je na moju stranu ulice, malo me je i sramota, pa skrecem pogled za sekund, paleci cigaru. Ah, hrabra je, nema nista ispod haljinice. Usne same po sebi nisu nista posebno, ali je boja intenzivna i bez karmina.
Dok prolazi oblizujuci usne, zamisljam kako njena krv stremi ka usnama, dok pogledom pratim zadnji deo haljinice koji leprsa pozudno. Ili se to samo meni cini. Vidim da je uzurbana. Nesto joj nije pravo.Haljinica i dalje oduzima dah. Pitanje da li sam jedini mamlaz koji je prati pogledom ne zasluzuje odgovor u trenutku dok pratim liniju njenih ledja koja se zavrsava tamo gde pocinje linija koja se stvorila u delu haljinice koji prolazi preko njene zadnjice, i nestaje tamo gde se noge vec poprilicno rastaju. Kosa joj je vezana samo delom, rep krece sa temena, dok je donji deo, onaj pozadi, slobodan. Prljavo plava kosa. Cini mi se da je farbana, mozda izvuceni pramenovi. Razmisljam da li da stanem koji sekund, jer cu pasti u iskusenje da je pitam za ime ako krenem odmah svojim putem. Ironicno, to je put kojim je i ona krenula. Ali, odakle ona moze da zna kako sam je gledao?!
Dok hoda, noge steze sve vise, ali ne kao da joj se piski, niti vestacki kao manekenke i pozerke, vec nezno, kao da i ona nekog posmatra iz prikrajka. Kako obilazim ljude, nalazim se sa njene leve strane, na metar iza nje, i vidim kako su joj se zarumeneli obrazi. Ispod vrhova grudi, primecujem prostor koji je ostao neispunjen njenim grudima. Bradavice su se raplamsale, nesto se dogadja. Skrece naglo u prostor izmedju zgrada sa desne strane i mahnito krece da kopa po torbici. Drugom rukom prelazi snazno preko stomaka i venerinog brega, stavljajuci dlan izmedju butina i dizuci jednu nogu u nazad, naslanjajuci se na zid ledjima. Ruka koja je u torbici nenadano pusta torbicu da sklizne sa nje, i vidim da je u pitanju cokoladica. Devojka u plavoj haljinici je toliko okupirana njome, da ni ne primecuje mene dok stojim na par metara od nje, nedefinisanog izraza lica. Primetila me je tek kada je uzela prvi komad...

Najnoviji Mars...