nevira

Nebo je zanimljivo. Zahteva povremeni pogled i svojevrsno divljenje. Iz njega tece suncev zrak. Po njemu se razlivaju ptice. Postaje tekuce kada se naboraju linije oblaka i kada se moje oci suzama pune. Postaje sivo, sve se stapa pokraj i u meni. Sa prvim kapima kise, teku i moje prve suze. Pljusak postaje sve jaci, i jecaji se vise ne mogu ugusiti. Oblaci postaju sve gusci, ja se sklupcavam oko svojih kolena. Nema vise naboranih linija, ni sunce se ne nazire, horizont se povremeno vidi kada se prve munje prostiru iznad oblaka. Postajem sve besnji i osamljeniji. Munje pocinju svoj balet. Prvi udarac u zid. Sledeca munja udara daleko od mene. Ruke jos uvek ne bole. Grom me zaobilazi, nisam ga ni primetio. Tu smo samo mi. Koza puca. Tragovi lomljenih kostiju su vidljivi. Nije prvi put. Kisa ne staje, pojacava ritam. Nema nicega vise, ni u meni na rukama, sve sam zgulio. Zid puca, meso koje je ostalo zakucano u pukotine od udaraca samo odlaze tupi osecaj topline koji prati ohladjene rane. Grom lomi drvo pored mene.
Vise nisam ni siguran da placem. Spustam krvave ruke. Kapi kise maskiraju suze dok mi se priblizavas nemo. Videla si me vec ovakvog. Boli te jer znas da si ti zid koji udaram. Vredja te jer te mrzim. Nisi to zelela. Ali jecaj me odaje. Skrsen besom, ne mogu da te pogledam. Odvratna si. Volim te, jer samo tako te mogu zamrzeti. Mrzela si i ti mene. Sada me samo volis jer ti vise nista ne znacim. Sve sto sam radio, radio sam da bih se zastitio. Ti si ispastala. Sada mislis da je red na mene. Ali moje kosti veceras pucaju. Moja krv danas tece obalama reka. Veceras menjam svoju ljubav za bol.
Tvoje "oprosti" vise nije na jeziku koji razumem. Isti onaj koji smo govorili oboje. I samo nas dvoje. Ni jedan poljubac ne moze vratiti ucinjeno. Ni jedno ja u tebi. Ni jedan nas uzdah.
O Boze, prelepa si ovako preko puta mene. Sve sto sam ikada rekao i preneo iz svojih na papir je imalo tracak tebe.
Ali ovo je poslednji put.
Ljubavi, Ich liebe dich. Du hast mein hertz. Du bist tot fur mich.