mahla

Magla budi emocije svaki put. Ni veceras nije neki izuzetak. Kriza za cigaretom, zaboravljenim porokom, se pojavila u trenutku. Decko je groznjicavo otvorio paklu, izvukao nikotinski stapic i otvorio vrata poslednjeg bastiona slobode svakog pusaca i nasao se na terasi. Magla... Vise refleksno nego svesno, kliknuo je na veliko W dugme sa leve strane nove elektronske igracke. Masio se za upaljac, presretan sto se setio da napuni svoj najdrazi accessory, dok je uzivao u nedostatku vetra koji bi rasterao maglu nad gradom. Ali, vecerasnja asocijacija na detinjstvo i lepe trenutke adrenalina dok se krece kroz ulice Silent hilla je zamenila nova drhtavica. Iz telefona je kroz aplauz krenuo poznati zvuk akusticne gitare, pracen stihovima koji su obelezili jedno leto. Pesma koja se zaletela u decka. Decaka koji se zaleteo. Secanja proistekla iz tog zvuka vratila su decaka u toplo julsko leto, kada se cinilo da je ta pesma savrsena za trenutke provedene na terasi, jer je trajala tacno koliko je decku bilo potrebno vremena da popusi camel. Setnja po kraju je ozivljena u toj pesmi, u snu malog decaka, dok je jurila slika ozivljenih stihova u olicenju suknje koja se zadize i sveta za dvoje ogranicenog beskrajnim. Kako je samo blesav bio taj decak pred devojkom koja je bila vragolasta onako kako on voli. Vezan njome svojevoljno, maglovito ne pokazujuci svoja osecanja, krio je svoje zelje, iako ih je izgovarao. Nije mu zao sto je pustio da oslusne njegovo srce. Ali, pesma je ostala njegova najcuvanija tajna. Tajna koja je cuvana tako dobro da je i on na nju zaboravio. U snu je ulazio u nju. Dugo se pesma nije vracala. Ali veceras jeste. Osmeh na licu decka je ubrzo nestao, jer se cigareti blizio kraj. Uz jak ritam, stihovi "...crash into me..." su oznacili zavrsetak slideshow-a u njegovoj glavi i decak se povukao nazad u svoju sobu...