masa

Momak je zurio u masu. Nije treptao. Delovao je smireno. Za trenutak je delovalo kao da se koleba. Ali nema straha. Zamisljen je. Nije mu prvi put da je u ovoj situaciji, kako se cini. Olizao je cigaretu da se ne bi otvorila. Kikica sa desne strane, iza uveta, leprsala je iza njega. Uvek je mislio da je to nesto sto mu daje dinamicnost. Masa je krenula da mu se priblizava uz tihi zamor i ispitivacke poglede. Ni jedno oko nije bilo upereno u njega. Naizgled je neprimetan. I dalje stoji naspram mase. Oni kao da pokusavaju da ga registruju na nekom visem nivou. A ne mogu da ga osete. Ili ga osecaju, ali ga ignorisu.
Cigareta gori samo sa jedne strane, a usna sa koje je upravo skinuo komad koze zajedno sa cigaretom je pocela da krvari. Izrazi na bezlicnim licima iz mase su se promenili. Polako ga mirisu. Osecaju da ima puls. Nema mesta strahu. Nema skole koja na ovo moze da te pripremi. Ni jedan put nije isti. Racvanje puteva je uvek nova nepoznanica.
Tlo postaje meko. Iz zemlje dopire nesto sto bi moglo biti svetlost. Starke se tope. Masa i dalje koraca ka momku koji uvlaci novi dim cigarete. Zna da nema niceg licnog u svemu ovome. Zaboga, pa niko ga ne zna. On je nov. Pitanje je samo sta je ta svetlost ispod njega. Da li je uopste svetlost?
Noge ga ne slusaju. Polako shvata da mu mrdanja nema. Tu je gde je. Nema oblaka. Vazduh je tezak od silnih otkucaja srca na jednom mestu. Oseca se taj tupi zvuk bubnjeva, kao tiha grmljavina iza prozora koju je slusao nekad davno bezeci od kablova telefona, bezbedno gledajuci tv. Da ne postoje sitni, ali upecatljivi razmaci izmedju zvukova, pomislio bi da stoji na vulkanu.
Izgleda da to sto je mislio da je nebo i nije bas. Svod je nekakav. Ne menja se boja. Odaje privid neverovatne dubine, ali po pritisku u usima oseca da se spusta.
Tlo je gustine peska. Tone sve brze. Masa je na samo koji metar od njega, dok polako izvlaci mobilni i kuca poruku:”Izvini, zadrzacu se neodredjeno vreme.”. Neko ga ceka tamo iza mase, u okolini centra grada, dok mu kolena nestaju u mesavini svetlosti i tla. Neko ko ga ne poznaje. Neko kome nije stalo.
Neko ko mu je najbitniji, od koga se krije.
Mozete me zvati kako god zelite. Pamtite me po cigareti i vetru u pramenu. Ostacu sa vama. Necu jos dugo.
Jos jedan dim mu je ispunio pluca. Iznenadni poriv za povracanjem i vrelina zara cigarete su ga presekli. Laktovi polako ostaju pod zemljom. Iz prstiju elegantno ispada cigareta. Nece mu nedostajati Samson.
Pogled ka besnoj masi koja samo sto ga nije pregazila mami mu osmeh. Gacice jedne devojke koja stoji na par centimetara od njegovog nosa su se pomerile.
Kajsijast oblik iz kog vire dva listica, svaki okrenut od drugog.
Jedan udah kroz raj osmeh, i umesto dima, ovaj put mu pluca ispuni teska materija. Nema impulsa za disanjem. Nema ni izdaha. Nema osmeha.
Poslednji pogled ka njoj, koja ne shvata cije oci nestaju.
Lepuskasta devojka dotrcava do traga dima ispred mase, dizuci smotanu cigaretu. Okrece se oko sebe nemirnog stava i zalosnog pogleda.
Jel neko video momka koji je upravo stajao ovde?
Kasni neodredjeno vreme.