V

Zamisljam te sa mnom na tvojim kolenima kako pricamo o nama dok nismo postojali. Nasi poljupci koji su nas nosili van ovih svetova i krojili prostor na poljanama samo za nas. Zelenilo kojim smo se ogrtali grleci travu natopljenu slatkim vodjenjem ljubavi nije nestalo iz nas danas. Sanjas kraj mene dok te mazim mislima koje ti stidljivo sapucem dok nezno izgovaras moje ime svakim otkucajem mog srca, tvog srca, vise ih i ne razlikujem. Zelja je oduvek postojala, niko od nas nije bio siguran da razume u sta smo se uvukli, cinilo se kao da smo oduvek bili uvuceni u ovo, konfuzno, plavicasto, mirisljavo izmedju. Ako ti pokazem sunce, da li ces mi reci sta zelim, da li mi trebas? Uvek da li cu te voleti?
Pitam se gde je krenulo pogresnim putem...
Kroz tebe upoznajem sebe, u raskoraku sa tvojim zeljama i onim sto ti treba, jer mene zelis ali ti ja ne trebam. Da li to znaci da gledas u sunce kada ja nisam tamo? Prozirna simfonija iz mojih usta u tvoja, strascu te pogadjam dirljivo kao suzom radosnicom pred svitanje kao u toliko snova pre ovog. Suza sa tvog obraza reku moje duse snabdeva srecom koja koliko god da je moja, uvek imam utisak da je svi imaju vise od mene. Moja pitanja, ne nisu tu radi odgovora, vec radi razgovora, trazim te u ocima svaki put kada trepnes ranjivo se skrivajuci iza ogledala kada ti precutim da te volim, jer osetis svakim drhtajem mog tela dok sam daleko, daleko kraj tebe. I kao sto me sad ne cujes dok ti ovo govorim, ja ne pisem dok ti citas. Nije ni namenjeno tebi da procitas. Namenjeno ti je da se zapitas da li zelis da razumes zasto me zasluzujes dokle god mi ne oduzmes sve sto ti nikad nisam dao da vidis u meni. Volim te, apstrakcijo moja draga. Volim te malim slovom "v", jer osecanje nema vaznost koju joj mogu pridati nacinom pisanja. Ovo nije otvoreno pismo, jer ti ne postojis. Ovo je najlicniji pecat na listu mog papira, sa mislima namenjenim jednoj osobi koja za ovo nece ni znati da je napisano za nju. Jer to je cilj.
Jos jednom te ljubim tamo gde te niko nije ljubio ranije, usnama koje nikog nisu ljubile do sada, dodirujuci te jezikom svih jezika, poput sanskrita enigmaticnog laicima kao sto smo ti i ja, ali melodijom koja budi delfine iz sna kada se mesecina sa bisera presijava kroz tvoj pogled. Nedostajes mi kroz vekove tamnica i latica, posutih po putevima do mog rajskog vrta gde ces me jednom cekati kada bude moguce da ti pokazem kako moje srce izgleda u rano leto ove godine, na festivalu ljubavi i razocarenja gde cemo stajati ti i ja medju gomilom koja nas ne primecuje i gazi. Na tom istom festivalu koji smo propustili toliko puta, sa toliko razlicitih i pogresnih ga proveli osoba. Ali ne i ovaj put.
Ovaj put cu biti tu ja. I gledacu kako me ne vide ljudi koji prolaze oko mene, dok nase srce otkucava iz trena u tren, dok ne postane najzad samo moje, a ja ne budem postojao.