ona drhti

Kroz prozor se vide oblaci koji ne deluju kao da ce se razici u skorije vreme. Kisa lupa o prozor u nejednakom ritmu, ali ne kvari dozivljaj muzike koja dolazi iz stuba u uglu sobe. U dilemi sam da li da pojacam i zabodem se u jastuk, ili da se masim knjiga koje me tako dugo cekaju. Mogla bih i da masturbiram, ali me vreme ubija u pojam. Ne znam sta cu sa sobom. Mrzim dane kada se noc ne razlikuje od dnevnice. Ali kisa deluje primamljivo, romanticno, vlazno, za ljubljenje, za onaj dodir ispod suknje i majice. Oduvek su mi se svidjale njegove ruke. Zao mi je sto ih nije upotrebljavao cesce. Zelela sam to, znam da je i on. Pitam se sta radi…
Treba mi cigara. Pojescu i cokoladu. Neka kazu da sam debela! I neka sam! I dobro mi stoji…
Zasto mi dodje da se rasplacem svaki put kada vidim upaljac koji mi je on dao? Kako posle toliko vremena i dalje ne mogu da prebolim te lepe uspomene? Progutacu suze i popusiti cigaru. Mozda ce mi sad prijati jos vise, ovako pomesana sa suzama. Kao san, lakse dodje kada sam uplakana.
Mobilni mi je zazvonio i tako me mrzi da dodjem do prokletinje, ali je osecanje koje me preplavi, ta doza endorfina koju moj mozak ispusti kroz moje vene kada vidim da me neko trazi, prosto previse primamljiva da bih mogla da se ne pomerim do mobilnog. On je! Sta sad?!
Da ga zovem!?
Sta me uopste cima?!
Zvacu ga!...

Sa druge strane se cuje samo kisa. Derem se na njega, nisam sigurna da me cuje. Ali, javio se sigurno sam. Da nije ispred?
Prilazim prozoru, i vidim lokvu krvi kako se sliva nekud zajedno sa vodom.
On je!
O jebem ti, sta se sad desilo?! Sta je kreten uradio?! Potukao se sa nekim?! Zasto je kod mene dosao? Ima toliko boljih opcija! Ima i blizih ortaka! Misli mi samo prolecu kroz glavu ne stizuci ni da se zavrse dok silazim trceci ka ulaznim vratima svoje zgrade. Otvaram teska drvena vrata i vidim njega sa umornim osmehom, dok desnu ruku drzi ispod jakne, oslanjajuci se levim ramenom na zid. Posegla sam ka njegovoj jakni, da vidim sta mu se desilo, ali je nemo odgurnuo moje ruke levom, koja je bila do tada spustena, krvava. Iako se videlo da ga boli, nije nestao osmeh, niti je prestao da me gleda u oci. Sve dok ruka najzad nije izasla iz okrilja jakne. Srce u saci je jos kucalo dok je padao na kolena…