Kad porastem bicu Slovak. A ne сРБИН. Заћа? Може ми се, ваљда. Нећу наводит имена, да не би испало да сан зли 'ваки или 'наки. Слобода за сва племена је једна од водиља мог дилања, али сан замијетија да неки други такође користе исту максиму да би своје агенде спроводили чим ефикасније могућно. Гледа сан прије пар мијесеци један клип о некин арлекинима из Аустралије ћа се пипају на помиса да могу узет ту идеју о слободи племена и употрибит је ка изговор да праве само билу дицу. Е са, то мени јако иде накурац. Не волин предзнак, да не кажен префикс или коју гору рич, били. Сем кад причамо о 'ајдука у Сплита. А у послиднје вриме ми и то засмијета ка видин чега се одрицају данашње момчади.
No, poenta je da ne može to tako. Dragi moji, sloboda se ne kreira kroz otimanje iste te slobode ljudima drugačije boje da žive sa vama.
Esad (moj dobar drugar), kako stvari stoje, 1389 će u jednom momentu napraviti taj kvalitativni skok. Ima dovoljno stvari koje govore u prilog tome. Na primer, veze sa Majkom Grusijom. Pa kroz dublje posmatranje bez učešća, могућно је сватити да смо најебали ка се они оглупе и пођу тим путићем, намисто ка пички, или, сритнијег ли мене, курцу.
Елем (мој лошији Хебрејски пријатељ), како се приближавамо крају финиша завршетка свога путовања овом планетом, гребући по нокту планеtе коју сам спомињао у тексту објављеном пре овог, све је то у макро причи небитно. И сви би требало да се волимо или глумимо краве, како коме воља. Ali nije tako. Jer smo pohlepni. I to je tako kako je.
Закључак је следећи. Ду ват ју вант, ду ол ју кен. Брејк ол д факин рулз, тхен го ту хел вид Супермен, енд дај лајк а ћемпион, јахеј!
No comments:
Post a Comment