Opijum

Najcesce pocinje u periodu pred pubertet. Kod mene je tako pocelo. Nisam imao samopouzdanja. I cesto se desavalo da me klinci iz susednog odeljenja, cak i mog, zacikavaju zbog raznih stvari. Deca umeju biti veoma nemilosrdnima. Rece neko pre mene.
I onda sam se zatvorio u svoj svet. Mama kaze da sam se oblacio u crno. I da sam bio agresivan. Bio sam i dobar sportista. Neki kazu da i veoma dobar.
A onda sam poceo da koristim sport da bih se navukao na neke druge stvari. Adrenalin i testosteron nisu bili dovoljni putem sporta. Trazio sam nove izazove. Nesto sto ce me drzati budnim nocima. Nasao sam.
Da, bilo je lepo. Osecao sam se svemocnim. Mislio sam da je svet moj. Ipak, nisam zeleo da se druzim sa sebi slicnima. Plasio sam se da cu se kompromitovati i jednog dana zazaliti, kad ne budem mogao ili umeo da se izvucem iz tog zacaranog kruga. Danas mi se cini da sam postupio sjajno.
Bio sam iskren. Nisam krio svoj porok. Po tome su me prepoznavali ljudi. Voleo sam to, iako me je zatvaralo i cinilo robom. I porobljenim i potkupljivim jevtinim trikovima.
Onda se otvorio citav novi svet. Promenio sam okolinu. Drzao sam se grcevito svojih navika. Tako cini to zlo kada se oseti ugorzenim. Kao parazit. Preuzima kontrolu. Ja vise nisam ja. Krecem da govorim reci koje nisu moje. Pocinjem da slusam mali glasic u sebi koji mi govori da moram da zastupam tudje misljenje jer sam nesposoban za sopstveno.
Sve je prestalo kada sam shvatio oko cega se vrti moj zivot, i kolikim slepilom sam obgrlio jedno cudoviste.

Danas sam bolje. Danas se borim za sebe, i svoje misljenje. Mozda nije savrseno, ali barem znam da je moje.

Uspeo sam da se izvucem iz tog zacaranog kruga.
A bio sam na ivici propasti.
Pogresan nacin da trazim utehu.

Dogma je strasan opijat.