on

Da, da, to je taj talas. Znam tu vrelinu. Vetar mi prolazi preko butine i zaustavlja se na kolenu. Poznat stisak nepoznate ruke koja biva ispunjena mojim grudima istovremeno kad je vetar sa kolena krenuo ka unutrasnjosti na svoj put natrag. Golfska struja se budi, pokrece svaki atom i svaku celiju mog tela. Moji planisnski vrhovi su postali vajarska glina u ruci majstora. On duva u moj vrat, osecam ga dok mi se priblizava, predvidjam zmureci njegove usne iz kojih taj povetarac budi orkan u meni. Okrenula bih se i pocistila ga sa nogu, ali ovako, dok mi je histericno blizu otpozadi, ne usudjujem se da napravim taj korak. Te snazne noge, ta guza, pod mojim prstima, njegovi kukovi kriju harmoniju pokreta i haos koji se diskretno krije na par centimetara od moje rupice. Ako odigra prave karte, mozda ce postati i njegova, makar samo veceras. “To, tako volim…”, kroz sapat izdisem, dok me ljubi po vratu, jezikom ispisujuci moje ime po mom ramenu, velikim slovima. Zasto nemam duze ime… Privlacim ga sebi, zelim da zauzdam onaj haos koji mi moze doneti mir, samo ako se predam potpuno. Osecam ga kako pulsira skoro u sebi, ali dovoljno da ovlazim istog trena. Prstom mi zadize suknjicu, sad je vec duboko zasao tamo gde najvise zelim takav dodir. Pulsiram i ja, nisam ni primetila dok nisam osetila raskorak u ritmu sa njegovim jarbolom na kom se vijori crvena zastava. Ruka na mojim grudima se pomera ka stomaku, ne, ne, gde si posao, ti to tako dobro radis, vrati je, zavrsi posao koji si zapoceo…o, ima bozanske ruke, duge, vitke, nenaglasene i grube, zavrsavaju se mojim grudima, bas kako sam oduvek volela. Jace me stegni…
Ne mogu da izgovorim sta mislim. Ne mora ni da zna sta mislim.
Vrtlog koji je napravio prstima medju mojim nogama, odmah ispod venerinog brega, stvarajuci moju zelju svakim prelazom preko vecnog izvora zadovoljstva, nagradio ga je nektarom koji doziva smrtnike na bozansku gozbu, ako daju poklone vredne grckih bogova.
Dizem se na prste, zadizem suknjicu sa zadnje strane, pustam ga da me oseti preko pantalona, zeleci da mu dam do znanja da sam skoro spremna, jos samo par poljubaca, daj mi samo jos malo, jos samo jedno ime…Znam da zna da ga zelim u sebi.
Sada je trenutak da ga oslobodim strepnji, da otvorim vrata pakla, i pustim ga da mu se predam. Otkopcavam mu slic, obuhvatam ga sakom dok se svesno pridize kao gladni i ubogi, svakom sekundom dobijajuci na cvrstini i snazi, marsirajuci u jednom ritmu ka meni, spremajuci se na juris. Pustam ga da mi zadje medju noge, da oseti nektar tocen samo zbog njega, na gozbi na kojoj je on jedini gost. Veceras sam njegova robinja, njegova gospodarica i njegov bog. Potpuno ne natopljen mnome odozno, dok ga osecam kako mi vrhom rastvara usne i spaja se sa onim sto sam krila toliko dugo. Sada vise ne razlikujem dva ritma. Pritisak tako prija…
Povlaci ga trijumfalno nazad, istim putem kojim je pokosio moju odbranu. Spreman je na prodor…tisina pred buru.
Mora da je lep…