Sve je pocelo jos pre par vekova, kroz pacove smo sejali smrt. Na svakom koraku smo ponosno izlagali crkotine kao trofeje. Utrkivali smo se ko ce brze uzeti sto vise dusa putevima smrada raspalih leseva, dok su ritam nereda udarali krici prezivelih. Pritajili smo se. Vekovima. Zvali su nas kuga.
Kada je Luj pao, bili smo trojica. Ja sam odbijao da ucestvujem, jer su me budili iz meni ne dragih razloga. Kad sam video da braca ubijaju jednako, oslobodio sam se. Glave su padale godinama. Ali mi je bilo mrsko sto me dizu u ime sveta kakav ja ne zelim. Zvali su nas Bratstvo, Jednakost i Sloboda.
Digle su se kuke i motike. Pao je skoro ceo kontinent. Bilo je prelepo gledati stotine dusa kako meni u cast jedni drugima grizu vratove. Za mene su svi bili jednaki. Od prezivelih. Od gladnih. I onih nesitih pravde. I onih koji su postali siti. Nejednakiji u odnosu na jednake, ali za mene nema razlike. Ja ih sve prihvatam. Zvali su me boljsevizam.
A onda je dosao moj vrhunac. Moje remek-delo.
Najzad su nejednaki medju jednakima shvatili da postoji nesto vise od jednakosti. Nesto lepse. A to je nejednakost. Ja sam bio ta nejednakost. Zvali su me nacizam.
Otvarali su te prelepe kampove, vratio se duh antike, savrsena uredjenja, snaga protiv pameti. Pomracenje uma, zora subotnjeg mamurluka od sinocnje krvi. Kruna je bila atomska bomba. Dovoljno je bilo reci "A", i moji ljubimci su usli u novu eru.
Posle svega toga, osetio sam da je vreme da se smirim. Shvatio sam da krici nisu vise ono sto su bili. Nema tu mnogo zabave kada su stalno dostupni.
Prosuo sam iluziju da se narod moze ujediniti odozgo. Dao sam im par instrumenata.
I najvaznije, dao sam im slobodu da odlucuju. To je najveci hendikep koji sam im mogao dati, ako im ostavim iluziju ujedinjenja odozgo.
Ali, oni su slepi. Jos su mladi. Dok oziljci jos uvek zarastaju, nemam se za sta plasiti.
No, dosta o tome, ne smem davati mnogo, moze mi se obiti o glavu.
Jer sledeca zora ce biti protiv mene.
Ime ce mi biti "liberalizam" ili "On".
Ne volim ih. Samo su strasno zabavni kad se vratim sa posla.
A posla ima mnogo.
No comments:
Post a Comment